Naša velika porodica „Dva Juga“ se naglo širi. S nama blisko sarađuju stručnjaci iz raznih zemalja Latinske Amerike, i svi oni su profesionalci u svojoj branši. Imamo čast da vam predstavimo našeg novog kolegu – Havijera Laraina.
Havijer je geopolitičar i publicista, a radio je i kao profesor istorije i geografije na Univerzitetu Konsepsion u Čileu 2010. Magistrirao je modernu istoriju sa specijalizacijom iz latinoameričkih studija na Univerzitetu u Havani, Kuba (2011) i filosofiju i političke nauke Cides-UMSA, Bolivija (2024). Autor je knjiga „Čileanska levica u vreme Aljendea i ‘Narodno jedinstvo’“; „Političke strategije i taktike“ (neobjavljeno); „Fidel Kastro u pesmi Silvija Rodrigeza“ (Intiedit, 2021; La Estaca, 2023; Intiedit-La Estaca, 2024). Koautor knjiga „Razmišljanja o državnom udaru u Boliviji” (Intiedit, 2021), „Armija nacionalnog oslobođenja 1966-1990” (Eskaparate, Čile, 2018); „Io e il Che“ (Nova Delphi Libri, Italija, 2017); „Narodnooslobodilačka armija. Dokumenti i spisi“ (1966-1990) (ZND, Bolivija, 2017); „Kuba i Latinska Amerika 60-ih“ (La Tijera, Ekvador, 2009). Predavač je, urednik je i kolumnista izdanja iz Bolivije, Čilea i drugih zemalja, bivši direktor bolivijskog nedeljnika La Época (2015-2016) i sadašnji glavni urednik časopisa Correo del Alba u njegovim bolivijskim, venecuelanskim i međunarodnim izdanjima (2016-2024). A danas odgovara na pitanja nepostavljena od većine političkih analitičara o neuspelom prevratu u Boliviji 26. juna.
Ko je još, po vašem mišljenju, osim generala Zunjige, mogao biti među zaverenicima koji su pripremali prevrat?
– Istraga se nastavlja, svakodnevno saznajemo o novim hapšenjima mogućnih učesnika kojih je već preko dvadeset, pored trojice bivših komandanata tri roda vojske. Na sličan način je na samom početku priveden mogućni ideolog pobune Anibal Agilar, stariji čovek i dotad službenik Ministarstva odbrane, brat Roberta Agilara, bivšeg rukovodioca prosvete za predsednikovanja Eva Moralesa.
Istraga je takođe otkrila dva vredna elementa:
1) mada je Zunjiga mogao iz gluposti ubrzati delovanje, destabilizujući plan je imao dugu istoriju, razrađen je pre nekoliko meseci;
2) U dejstvima 26. juna zaverenici su imali podršku jedinice F10 iz Kočabambe, elitnog odreda koji će, između ostalih zadataka, koristiti i snajpere; kao i još jedan specijalizovani odred iz grada Tarihe, čuveni Satinadori.
U tom kontekstu je u nedelju u gradu Santa Kruz uhapšen građanin Fernando Hamdan pod optužbom da je putem društvenih mreža i drugih komunikacionih platformi bio jedan od podstrekača neuspelog pokušaja državnog udara. Sada se nalazi pod stražom u prostorijama Jedinice za posebne namene u borbi protiv kriminala (Felcc), podređene policiji, u gradu La Pazu. Ovo je posebno osetljiv slučaj, zato što je reč o društvenom radniku, rodom iz Santa Kruza, i zato što su pokušali da ga prikažu novinarima kao značajnog međunarodnog aktivistu za ljudska prava – potpuno lažno predstavljanje, koje poriču i tamošnje organizacije za ljudska prava.
Da li je Zunjiga mogao biti vrbovan?
– Mislim da Zunjigina figura još nije u potpunosti poznata. Reč je o „sivom” vojniku, koji je stekao osrednje obrazovanje i zbog toga izaziva sumnju svojim stalnim napredovanjem u službi, sve dok nije postao, ni manje ni više – i bez ikakvih zasluga – generalni komandant Oružanih snaga.
Očigledno je da je reč o ličnosti koja pati od manije veličine i koja je okolini sebe predstavljala kao svojevrsnog nastavljača nacionalističkih vojnika dostojnih istorije zemlje, kao što su Galberto Viljaroel i Huan Hoze Tores. Njegovo mesijanstvo je ostalo u dirljivm sećanju s njegovim samoproglašenim nadimcima „Narodni general“, himnama koje je u slavu svoje ličnosti sâm sastavio i ovim glavnim govorom, loše artikulisanim i loše izgovorenim ukraj Palasio Kemado, nečuvenim od praktično celokupnog stanovništva.
Do sada su drugi pritvorenici, i umirovljena vojna lica u pasivnoj službi i civili, izjavili da im je Zunjiga u svom jutarnjem govoru 26-og pokazao tablu na kojoj je tvrdio da ima podršku Sjedinjenih Država i Evropske unije ( EU), mada ova informacija tek treba da bude potvrđena.
Što se tiče oblika popunjavanja, mislim da je, pre svega, potrebno razjasniti da je reč o Oružanim snagama formiranim, obučenim, opremljenim i ideološki podržanim od SAD. U tom smislu, neće nas začuditi ako u narednim danima saznamo za sporazum između ambasade SAD i Zunjige, kao što se dogodilo 2019. kada su, u zamenu za novac iz Vašingtona, visoki oficiri vojske, vazduhoplovstva, mornarice i policije zanemarili Eva Moralesa i „predložili“ mu da podnese ostavku, faktički svršivši državni udar.
U kontekstu svih ovih činjenica, šta mislite o Evu Moralesu, njegovom delovanju, njegovoj ličnosti i političkom opredeljenju?
– Postupke Eva Moralesa u ovom slučaju treba meriti dvama momentima.
Prvim, kada je sredinom dana 26. juna i s raspoređivanjem vojske postavio objavu na platformi H. Sa drugim, posle ishoda slučaja Zunjige i njegovih pristaša, Morales je promenio stav za 180° i počeo kriviti vladu za ono što se dogodilo, nazivajući to „predstavom“, dogovorenom između Arsea i Zunjige, „montažom“, „farsom“, „samoprevratom“. Ovog poslednjeg određenja on se sa svojim sledbenicima do danas drži; nešto što privlači veliku pažnju iz nekoliko glavnih razloga:
1) nema dokumentovane potvrde bilo čega sličnog (Morales je do danas ne nudi);
2) Vlada je uvidela da je njen imidž posle 26. juna oslabljen, posebno privreda (šta bi bio cilj – da sebe potkopa?);
3) Državni udar u najmanju ruku treba da dovede do preuzimanja zakonodavne i drugih vlasti savezom izvršnih i vojnih snaga, kao i stavljanja van zakona i progona političkih protivnika, što se nije dogodilo u Boliviji (dobra opcija). Primer samoprevrata je onaj koji je izveo Alberto Fudžimori u Peruu početkom 90-ih godina prošlog veka.
Najzad, što se tiče političke orijentacije Moralesa, vredi napomenuti da su u dane neuspelog pokušaja državnog udara u gradu Tegusigalpa (Honduras) oko Celac Social, Puebla grupe, Foruma Sao Paula, preliminarnog samita ALBA itd. svi prisutni bez izuzetka izrazili solidarnost sa predsednikom Arseom, vladom i narodom Bolivije, uz najoštrije osude vojnog udara. Ovo pominjem jer je, nažalost, Morales, u svojoj neosnovanoj upornosti s pokušajima da pozicionira tezu o „samoprevratu“, bio potpuno izolovan od sektora koje pomenuh i slušali su ga samo argentinski predsednik Havijer Milej i druge ličnosti krajnje desnice. Otvoreno dramatično pitanje, krajnje bolno.
Po meni, u osnovi takve političke i ideološke zbrkanosti leži iracionalna i preterana opozicija Arseovom rukovođenju, koja Moralesa dovodi do nerazumevanja toga ko je glavni neprijatelj: američki imperijalizam. I, što je još neoprostivije, remeti i podriva društvene temelje svojim neopravdanim i višekratnim pozivom u odbranu Oružanih snaga, koje je on obeležio kao „žrtve“, napominjući im da moraju „zaslužiti poštovanje“, „vratiti svoje dostojanstvo “, praktično ignorišući vlast i ponovo izlazeći na ulice – u posebno delikatnoj, krhkoj i nepovoljnoj situaciji za društvene snage koje podržavaju Proces promena.
