Густаво Вејга: Маскови сателитски пипци стигли до Кубе

Успомени на Томаса Борона, Атилијевог сина

Starlink, мултинационална корпорација предузетника који води Одељење за ефикасност владе САД, настоји да продре на острво, упркос постојећим ограничењима на увоз њене опреме. На самом делу, реч је о преплављивању Кубе оним електронским уређајима који захтевају активацију из других земаља да би радили. За то време, Трамп појачава санкције Хавани.


Густаво Вејга

Двојна команда Сједињених Држава оставља прве последице на кубанској територији. Доналд Трамп и Илон Маск – редослед чинилаца не утиче на производ – раде у тандему против острва на два начина. Пооштравањем и проширењем економских санкција, као и употребом сателитских или електронских уређаја за дестабилизацију земље која је најдуже кажњавана у историји западне полулопте. Као додатак мерама које је против Хаване најавио државни секретар Марко Рубио и о којима су овог викенда извештавали међународни медији, ту је и спорно уплитање Старлинка на Куби. То је транснационална корпорација предузетника што води Одељење за ефикасност владе (DOGE) у Сједињеним Државама, која је успела да продре на Кубу упркос постојећим ограничењима на увоз њене опреме. Суверена мера која делом одговара на штету изазвану батеријом економских санкција што их велика сила према свом суседу примењује од раних шездесетих година прошлог века.

6. априла 1960, Сједињене Државе су, према једном тадашњем званичнику, објасниле свој прави циљ у односу на Кубу. Помоћник америчког државног секретара за међуамеричка питања Лестер Д. Малори је рекао: „Већина Кубанаца подржава Кастра, а једини предвидљиви начин да се лиши његове домаће подршке су разочарање и незадовољство проистекли из економских потреса и материјалних тешкоћа. Морају бити брзо употребљена сва могућа средства да би се ослабио економски живот Кубе; линија деловања која ће, будући максимално вешта и обазрива, омогућити постизање највећег напретка у лишавању Кубе новца и залиха, смањивању њених финансијских ресурса и реалних плата и изазивању глади, очаја и свргавања владе“.

Од тада је прошло 65 година – за неколико дана ће бити годишњица – онога што кубански новинар Еделберто Лопез Бланш у чланку објављеном 20. марта назива „болесном опседнутошћу Кубом“. Ова једнострана политика, која крши међународно право и доводи до злоупотребе екстериторијалности, такође има геополитички контекст.

Према Центру за нову америчку безбедност (CNAS), истраживачком центру Јенкија, Сједињене Државе су на врху листе земаља које највише користе санкције.  Широм планете, цивилне и комерцијалне организације из преко стотину земаља су добиле санкције од Сједињених Држава. То је преко половине од 193 које су признале УН.

Са доласком Трампа у Белу кућу, Рубио је већ предузео седам кључних мера за продубљивање економске опсаде острва.

То су: враћање земље на листу држава спонзора тероризма; обнављање листе кубанских субјеката којима Сједињене Државе забрањују обављање било каквих трансакција; оживљавање Раздела III Хелмс-Бартоновог закона, који омогућава грађанима САД да пред америчким судовима дижу тужбе против страних компанија које улажу у имовину национализовану Кубанском револуцијом од 1959; суспензија дозволе за рад кубанској компанији Orbit SA, која је примала новчане дознаке из Сједињених Држава. Још једна суспензија је хуманитарно условно-превремено ослобађање и спајање породица, што би према новим одредбама републиканске владе могло довести до депортације хиљада Кубанаца, те обустава издавања виза за размену и ограничење издавања виза учесницима кубанских програма сарадње. Ово последње има за циљ да дискредитује медицинске мисије Хаване и омете могућност пружања медицинске помоћи у многим земљама.

Трамп је Рубију делегирао своју спољну политику према Куби која, као и земље попут Русије, Кине, Ирана или Венецуеле, има ограничен приступ америчкој технологији. Посебно у области вештачке интелигенције. Према Геополитичкој мапи америчких санкција Венецуеланске анти-блокчејн опсерваторије, Служба за контролу имовине у иностранству Министарства финансија (OFAC) водећа је агенција у свету која предузима једностране мере принуде (38%) против тридесет земаља. Укупно их је 14.398. Русија је главна мета OFAC са 60% ових санкција.

Уплитање Старлинка на Куби крши домаће прописе који забрањују увоз њених производа. За то је по законским основама потребна посебна дозвола Министарства комуникација. Па ипак, на острву има оних који су успели да набаве ову технологију. Сајт са малим огласима Revolico, што на Куби значи „неред“ или „пометња“, већ је објавио неколико чланака транснационалне корпорације у власништву званичника, бизнисмена и Трамповог вишег саветника.

Овај циљ продирања на територију коју је империја блокирала није била ништа ново. 13. новембра прошле године, републиканска конгресменка и новинарка Марија Елвира Салазар објавила је на друштвеним мрежама: „Било је сјајно с @elonmusk јутрос поразговарати о повезивању с Кубом. Имамо технологију, само нам је потребна воља“.

Дипломатски извори у Вашингтону потврдили су овај циљ кршења кубанског суверенитета уз помоћ „средстава која су традиционално додељивана УСАИД-у“, а која је садашња америчка влада смањила. Оно о чему заправо говоримо је преплављивање острва електронским уређајима који захтевају активацију из других земаља да би радили. Revolico је открио да најраније обавештење објављено на његовим страницама датира из септембра 2024. године, још пре него што је двојац Трамп-Маск преузео дужност.

Кључна фигура у овој завери мешања – још једна из САД – је Тео А. Бабун, кубанско-амерички бизнисмен евангелистичке вероисповести, чија је породица из више класе побегла са Кубе после револуције коју је предводио Фидел Кастро. Он себе воли да назива филантропом, иако је из Хаване открио свој прави циљ кроз организацију Outreach Aid to the Americas, Inc. (OAA). Покушава да уведе Старлинк технологију, која омогућава даљинско коришћење интернета у верским богословијама. Кубанска влада је просудила да то није добротворна мера. На овај начин ће избећи контролу државне ETECSA, користећи предности неограниченог кубанског радиоелектронског простора.

На острву са хиљада километара раздаљине мирише на ЦИА. Полазећи од претпоставке доприноса хваљеном религиозно-хуманитарном пројекту Бабуна и других, попут пројекта Патмос института – мултинационалне компаније која ради без антена и кључног пројекта Маскове аерокосмичке компаније SpaceX, она је већ крочила на Кубу.

Извор: Gustavo Veiga

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *