Misterija stara 250 godina: koze preživele bez kapi vode na izolovanom ostrvu, naučnici zbunjeni
Brazilski naučnici pokušavaju pronaći konačan odgovor, koji bi rešio misteriju opstanka koza na vulkanskom ostrvu Santa Barbara, u sastavu arhipelaga Abroljos.
Ostrvo je dugačko kilometar i po, široko 300 metara, i na njemu nema izvora sveže vode. Dom je neobičnih životinja, koje su, prema istorijskim zapisima, verovatno ostavili rani kolonizatori.
Ključ za razvoj novih vrsta
Premda ideja da koze prežive u takvim uslovima deluje neverovatno, one ne samo da su opstale, već su se u poslednjih 250 godina i razmnožavale, u toj meri da su postale pretnja lokalnom ekosistemu.
— Nikada ih nismo videli da piju vodu. Verujemo da su razvile naročite mehanizme preživljavanja, koji ih čine izuzetno otpornim — kaže Erismar Roša iz Nacionalnog parka Abroljos.
Prema jednoj teoriji, koze su razvile sposobnost da piju morsku vodu. Drugi smatraju da su neophodnu tečnost dobijale iz biljke poznate kao tušt, ili ledena trava (Portulaca oleracea), koja sadrži puno vode.
Povrh svega, koze ne samo da su preživljavale, nego su se često i bliznile, što ukazuje na to da su bile dobro uhranjene i zdrave. Njihova izdržljivost i sposobnost napredovanja u krajnjim uslovima mogla bi da bude ključ za razvoj životinjskih rasa otpornijih na klimatske promene, naročito u sušnim regionima Brazila, što je podstaklo dodatna istraživanja.
Posljednjih 27 koza izmešteno je s ostrva kako bi se sprečilo dalje narušavanje staništa sedam zaštićenih ptičjih vrsta.
Jedan krpelj može biti koban
Koze s otrva Santa Barbara trenutno se nalaze u kampusu Državnog univerziteta u jugozapadnoj Baiji (UESB), jednoj od brazilskih saveznih država. Izdvojen život na ostrvu mogao je kod njih razviti genetske osobenosti, nastale usled života u sušnim uslovima s malo dostupne vode, pa su stoga stavljene u karantin, kako ne bi došle u dodir sa drugim stadima. Jer, one nisu patile od uobičajenih bolesti koje postoje na kopnu.
— Nikada nisu bile u kontaktu s krpeljima, tako da samo jedan krpelj može biti koban. Takođe nemaju parazite, što nije dobro, jer nemaju imunitet. Zato istraživanje mora biti izuzetno pažljivo — kaže Ronaldo Vaskonselos s Odseka za zootehniku UESB.
Profesor Dimas Oliveira, takođe sa UESB-a, ocenjuje da istraživanje može doprineti unapređenju uzgoja koza u polusušnim regionima.
Tako će se pratiti njihovo prilagođavanje novoj sredini i biti im obezbeđena neophodna sanitarna nega. Tokom hvatanja, životinje su dobile elektronsku identifikaciju i uzeti su im uzorci krvi za genetske analize. Ukoliko se potvrdi njihova genetska izuzetnost, planiran je program očuvanja koji uključuje proširenje stada, očuvanje semena i embriona, kao i mogućnost raspodele životinja stočarima.
