Jasno je da BRIKS, koji predstavlja skoro polovinu svetske populacije i gotovo dve petine globalnog BDP-a, još uvek ne uspeva da skladno svojoj „težini“ deluje na globalnoj pozornici. Ipak, dok je i za američke saveznike sve teže da podrže mnoge od Trampovih hirovitih odluka, BRIKS – uprkos svim svojim nedostacima – postaje sve teže ignorisati.
Američki predsednik Donald Tramp obavestio je 7. jula 14 država o novim carinskim stopama koje će stupiti na snagu 1. avgusta. Srbiji će biti uvedene carine od 35%, za „trgovinske teškaše“ Japan i Južnu Koreju, kao i Maleziju i Kazahstan naplaćivaće se carine u iznosu od 25%, Južnoj Africi 30%, Indoneziji 32%, Bangladešu 35%, Kambodži i Tajlandu 36%, Laosu i Mijanmaru 40%, Bosni i Hercegovini 30%.
Budući da je Tramp napomenuo da bi se to moglo izmeniti uz trgovinske ustupke srpske strane, Beograd će pokušati da iskoristi preostalo vreme za dodatne pregovore sa Vašingtonom. Istina, najveće nade su da će Amerika opet odložiti primenu ove odluke ili će je pak preinačiti, kako je to uglavnom bivalo od dolaska Trampa u Belu kuću.
Nije jasno kako je Bela kuća došla do računice o visini carina, budući da Srbija beleži deficit sa SAD, kako u prvih pet meseci 2025. tako i u ranijim godinama (istina, deficit nije dramatično veliki, budući da je pokrivenost uvoza oko 90%). Dodatno, i stopa rasta robnog uvoza je brža od dinamike izvoza u SAD.
U Vašingtonu su ipak procenili da Srbija nameće značajne trgovinske barijere za američke proizvode, a ono što bi mogao da bude efekat ako se carine povećaju je značajan pad domaćeg izvoza (možda za trećinu) na američko tržište. Naime, margina zarada domaćih kompanija je daleko ispod carina koje bi mogla da uvede Bela kuća od 1. avgusta. Od 5 do 7 hiljada radnih mesta se nalazi u pogođenim delatnostima, odnosno kompanijama. Bitno je da srpski sektor informacionih tehnologija (IT), takođe veliki izvoznih usluga u Ameriku, neće biti obuhvaćen sankcijama.
Inače, robni izvoz Srbije u Ameriku 2024. iznosio je 620 miliona evra, a uvoz 684 miliona evra. Srbija je u Ameriku najviše izvozila gume za automobile (23% ukupnog izvoza u SAD), zatim oružje i municiju, motore sa unutrašnjim sagorevanjem, pumpe za tečnost i rotacione električne mašine.
Nije se samo Srbija našla na meti američkog predsednika. I mnogo snažnije i veće zemlje bi se takođe mogle suočiti sa dodatnim carinama Vašingtona, i to svaka koja se pridruži „anti-američkoj“ politici BRIKS-a. Ta Trampova pretnja došla je nakon sastanka država BRIKS-a u Rio de Žaneiru 6-7. jula.
Učesnici tog samita bili su vrlo kritični prema politici SAD-a. Tako je domaćin skupa, brazilski predsednik Lula de Silva, proglašavajući BRIKS „naslednikom Pokreta nesvrstanih“, kritikovao povećanje vojne potrošnje zapadnih zemalja pod vođstvom Amerike. Dodatno, države BRIKS-a su osudile napade SAD-a i Izraela na Iran, i pozvale na pravedno rešavanje problema na Bliskom istoku.
Šta smera BRIKS
Nije ove jedina pretnja koju je Tramp uputio članicama BRIKS-a. Zapretio im je i da će uvesti i 100% carine ako odustanu od dolara u bilateralnoj trgovini. Iako je na samitu u Riju naširoko debatovano o razvoju lokalnih sistema plaćanja i drugih instrumenata koji mogu olakšati trgovinu i investicije između članica grupacije, Trampovi saradnici su morali znati da je ideja o napuštanju dolara i uspostavljanju zajedničke BRIKS-ove valute daleko od realizacije.
Imajući u vidu temperament američkog predsednika, ne treba da bude iznenađujuće da je on samo hitro odreagovao na vest o takvoj vrsti rasprave. Inače, Amerika bi mogla da bude relativno zadovoljna onim što se dešavalo u Riju tokom 6. i 7. jula ove godine.
Naime, iako je Trampova mantra „America First“ otvorila prostor BRIKS-u da uputi izazov globalnom poretku predvođenom Amerikom, čini se da je odgovor grupacije bio dosta oprezan. Istina, ovakav pristup mogao bi se pokazati pametnim, implicirajući da zemlje BRIKS-a igraju dugoročnu igru i ne vide mnogo koristi od izazivanja većeg sukoba sa konfliktnim američkim predsednikom.
Pristalice radikalnijeg pristupa, pak, tvrde da je upravo samit BRIKS-a u Brazilu trebalo da bude savršen forum za unapređenje ključnog cilja grupe zemalja u razvoju: udaljavanje od sveta kojim dominira Zapad i ubrzan put ka inkluzivnijoj i pravednijoj strukturi globalnog upravljanja. Oni koji razmišljaju na taj način smatraju da je BRIKS odustajući od toga da bude glasan izazivač kontroverznih koraka koje preduzima druga Trampova administracija, doveo u pitanje svrhu svoga postojanja.
Ubrzo nakon izraelskog i američkog bombardovanja Irana i u trenutku kada je Vašington opet zapretio pokretanjem nove runde kaznenih globalnih carina, zajedničko saopštenje izdato na kraju samita u Riju bilo je kritički intonirano po tim pitanjima. Dakle, lideri BRIKS-a nisu propustili priliku da upute kritike Zapadu.
Grupa je usvojila više stajališta koja su u suprotnosti sa onima koje izražava Donald Tramp, izražavajući „ozbiljnu zabrinutost“ zbog trgovinskih ratova, odnosno carina, kritikujući rastuće vojne izdatke i osuđujući vazdušne napade na Iran (inače člana BRIKS-a). Doduše, blok se uzdržao od direktnog imenovanja Vašingtona kada je pomenuo potrebu da se smanji nivo carina u svetu.
Dodatno, Ministri finansija iz grupe zemalja u razvoju BRIKS-a pozvali su na reformu MMF-a, uključujući novu raspodelu prava glasa i kraj tradicije evropskog upravljanja na čelu ove institucije. Oni su se složili da podrže zajednički predlog na sastanku MMF-a u decembru, na kojem će se razmatrati promene sistema kvota koji definiše doprinose i prava glasa.
Nova formula bi u većoj meri uzela u obzir kupovnu moć valuta, čime bi se bolje predstavile zemlje u razvoju, posebno one sa niskim prihodima. Potpuno usklađivanje sa tom formulom bi potkopalo pravo veta SAD-a i snažno povećalo uticaj Kine.
Platni sistemi
Trampove pretnje su, po svemu sudeći, primorale članice BRIKS-a na oprezniji pristup (u takvom „odmerenom stavu“ prednjače Indija i Brazil). Nije bilo eksplicitne podrške dedolarizaciji, koju forsiraju Kina i Rusija, iako je to pitanje visoko na dnevnom redu grupe, što ukazuje na pukotine u strateškom jedinstvu bloka.
Iako su ministri finansija i guverneri centralnih banaka dobili zadatak da nastave diskusiju o platformi za prekogranična (cross-border) plaćanja za trgovinu i investicije, zemlje BRIKS-a još jednom nisu uspele da naprave značajan napredak na tom planu, posebno imajući u vidu da je dolar pod stalnim pritiskom Trampove nepredvidive politike (beležeći najgori početak godine od 1973, budući da su Trampovi trgovinski ratovi i napadi na FED da snize kamatne stope uzburkali tržišta, terajući investitore da traže alternative).
Iako sve članice podržavaju ideju prekograničnih plaćanja, prvi put pomenutu u saopštenju sa samita bloka 2015, tehnički aspekti integracije su komplikovani. Diskusije obuhvataju mehanizme plaćanja, vrste valuta koje se koriste, kako implementirati infrastrukturu i kako podeliti troškove (postoje i bezbednosne zabrinutosti u vezi sa integrisanim sistemima; sistemi centralnih banaka u nekim zemljama još nisu spremni i biće potrebno mnogo vremena da se oni prilagode). Činjenica da je nekoliko valuta BRIKS-a nekonvertibilno, te da postoje sankcije prema Iranu i Rusiji, dodatno komplikuje stvar.
Svesni da će stvar ca zajedničkom valutom ići sporo, lideri BRIKS-a su posvetili veću pažnju proširenju finansiranja u lokalnim valutama, diverzifikaciji izvora finansiranja i jačanju saradnje u trgovini. Ono što sve članice prepoznaju je da je veće korišćenje lokalnih valuta način smanjenja troškova finansiranja trgovinskih operacija. Ako, na primer, postoji likvidno tržište, tj. kritična masa i obim trgovine i investicija, nije težak put do direktnog deviznog kursa između valuta članica BRIKS-a. Ipak, za sada to nije slučaj.
Održani su i razgovori o novoj investicionoj platformi, koja bi služila za finansiranje razvoja, pružanjem veće fleksibilnosti i smanjenjem zavisnosti od finansiranja čvrstom valutom, ali se čini da je postignut marginalan napredak na tom planu. Blok je takođe u pregovorima o uspostavljanju inicijative za multilateralne garancije, u okviru Nove razvojne banke BRIKS, koja bi se fokusirala na poboljšanje „kreditne sposobnosti zemalja grupacije i Globalnog Juga“.
Dva globalna poretka
Nakon otpočinjanja rata u Ukrajini, a posebno od samita u Johanesburgu 2023. koji je neočekivano doveo do širenja BRIKS-a, te skupa u Kazanju 2024, kada je model „zemlje partnera“ omogućio da dodatnih 10 država učestvuju na godišnjim samitima, grupa je postala ključna platforma za geopolitičku koordinaciju država članica. Na primer, u Kazanju je došlo do značajnog strateškog otopljavanja između Delhija i Pekinga.
Do nedavno, klub koji prkosi lakoj kategorizaciji je obuhvatao pet zemalja, a trenutno ih je duplo više (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika, Egipat, Etiopija, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati, Indonezija). Za razliku od G7, BRIKS uglavnom deluje kao forum za zemlje Globalnog Juga, zalažući se za alternativu trenutnom svetskom poretku.
Unutrašnje podele, vođene različitim nacionalnim interesima i globalnim dešavanjima, ometaju jedinstvo BRIKS-a i njegovu sposobnost da ospori dominaciju Amerike i dolara. Ključne inicijative, poput reforme Saveta bezbednosti UN-a i stvaranja valute BRIKS-a, zastale su zbog neslaganja i rivalstava, potkopavajući ciljeve organizacije.
S obzirom na zategnute veze između dve članice osnivačice, Indije i Kine, čini se malo verovatnim da će grupacija moći da govori jednim glasom ili da pruži verodostojnu kritiku trenutnog sistema globalnog upravljanja. Pored toga, Kina nastoji da promoviše sopstveni model unutar BRIKS-a i u drugim međunarodnim formatima, koji nije reprezentativniji/demokratskiji od sistema koji danas imamo.
Dodatno, Peking je unilateralno pokrenuo sveobuhvatnu kampanju za promociju globalne uloge juana (naime, radi se na pokretanju prvih fjučersa domaće valute u zemlji, koji bi mogli da se takmiče sa sličnim alatima za hedžing na ofšor tržištima poput Singapura i Čikaga). Peking, obuhvatajući sve više stranih banaka, proširuje sopstveni sistem međunarodnih plaćanja.
Uprkos svim svojim manama, BRIKS reprezentuje svet kakav on jeste, a nije imanentan konkurentskoj organizaciji kakva je G7. Njegova raznolikost, neideološka saradnja i rastuća ekonomska snaga omogućavaju koordinaciju među nacijama koje ne se slažu uvek – ali koje dele zajedničke interese (ne i vrednosti). BRIKS nudi platformu koja je pragmatična, strateška i neograničena birokratskom inercijom drugih multilateralnih tela, poput UN-a. Koraci na postepenoj institucionalizaciji BRIKS-a mogu samo ojačati njegovu ulogu i primarni cilj –multipolarniji globalni poredak.
Jasno je da BRIKS, koji predstavlja skoro polovinu svetske populacije i gotovo dve petine globalnog BDP-a, još uvek ne uspeva da skladno svojoj „težini“ deluje na globalnoj pozornici. Ipak, dok je i za američke saveznike sve teže da podrže mnoge od Trampovih hirovitih odluka, BRIKS – uprkos svim svojim nedostacima – postaje sve teže ignorisati.
Izvor: RTS
