Чилеански медији заозбиљно расправљају о вероватности успеха Жанет Харе, чланице Комунистичке партије Чилеа, на предстојећим новембарским изборима. Како је дошло до тога да она буде предложена од стране коалиције Јединство за Чиле и какве су јој реалне шансе за победу? Одговара Естебан Силва, председник Покрета за аљендистички социјализам у Чилеу. Међународни је аналитичар XXI конститутивне фондације Чилеа.
Чиле и чилеански народ већ улазе у прву фазу изборног процеса, који ће доћи до изражаја на биралиштима наредног 16. новембра. Званична коалиција садашње владе председника Габријела Борића, која окупља политичке странке самоопредељене као центристичке и леве, заснована је на одржавању законитих унутарпартијских избора, обавезних за оне који у њима учествују, донела му је важан, значајан добитак; што се тиче осталих кандидата званичне коалиције, ту је бивша министарка рада у влади председника Борића и активисткиња Комунистичке партије, Жанет Хара. Шансе садашњег заједничког кандидата из званичне коалиције су све веће у односу на кандидате крајње деснице и деснице, који су донедавно доминирали у прогнозама анкета.
Међутим, на чилеанској сцени тек треба да се истакну други председнички кандидати, као што је случај са бившим председничким кандидатом, бившим послаником Марком Енрикеом, који је био искључен из учешћа на унутарстраначким изборима званичника и који представља напредњачки сектор, као и снаге и друштвене и левичарске покрете који такође набирају подршку бирача, што му омогућава да накупи тридесет пет хиљада бирача који ће, по његовом мишљењу, учествовати на прелиминарним изборима и омогућити му да региструје своју кандидатуру за председника.
Ту су затим и друге кандидатуре, такође из Комунистичке партије „Пролетерска акција“, професора Едуарда, који такође тражи подршку и доста је напредовао у њеном стицању, као и друге кандидатуре, више десноцентричне, од независних.
Према томе, још није све речено и отворене су могућности да демократске, напредњачке, левичарске снаге, а не само званичници, буду у могућности да у перспективи испрате резултате анкета, које су до сада претпостављале да је првенство преузео кандидат крајње деснице, Каст Кајзер, и кандидат демократских, напредњачких и левичарских снага, Евелин Матеј. Чиле, с те тачке гледишта, започиње изборни процес који, мада временски кратак, може бити прилично радикално измењен додатном кризом институционалног представништва, која, по мом мишљењу, чини да се парламентарци деснице, центристички и левичарски званичници тренутно виде као удаљени и слабо повезани с високим захтевима и представама, као и грађани и чилеански народ, на такав начин да се исто не би предвидљиво могло применити на крхку нестабилност перцепције председника Чилеа у смислу кандидатура за дужност председника.
Чиле се тако суочава с предизборном битком с неизвесностима, са могућностима, безусловно, за демократске антифашистичке снаге у широком смислу, мимо садашњег чиновништва, суочене са чињеницом да би се могле супротставити и победити десничарске кандидатуре у најближој будућности, у предворју следећих председничких избора.
