Ministri odbrane Argentine i Sjedinjenih Država, Luis Petri i Pit Hegset, potpisali su sporazum o kupovini 207 oklopnih vozila Stryker, navodno radi „jačanja kontrole granica i borbe protiv terorizma“.
Ta vozila stoje između 2.500 i 7.000 američkih dolara i namenjena su za bojna polja — problem koji u Argentini ne postoji, osim ako se ne pripremaju za neki. Sa druge strane, Argentina ima više od 18.000 kilometara granice, od čega je 1.500 kilometara rečnih granica, a 5.300 kilometara planinskih.
Ne računajući ogromne klimatske razlike, ništa ne ukazuje da bi jedno isto vozilo moglo biti delotvorno na celom tom prostoru (jedno vozilo bi pokrivalo svakih 90 kilometara), a ni da se u XXI veku zadaci izviđanja, pa čak i borbeni zadaci, izvode pomoću drugih tehnoloških sredstava, daleko delotvornijih, bržih i jeftinijih. Dronovi, zvuči li vam to poznato?
Ovi „sitni detalji“ dopuštaju nam pretpostaviti da je reč tek o jednom dogovorenom… tja, da rečemo — „dozvoljenom“ posliću za potrebe nekog ubogog zvaničnika. Ja to ne bih nazvao „produbljivanjem savezništva“, kako naslovljuje Infobae, već pre malim gestom za opravdavanje pregovora. „Savezništvo“ sa SAD zavisi od drugih izdaja i dostava — kudikamo značajnijih.
Sve se ovo dešava u jednom od najspornijih konteksta unutrašnje politike. CGT (Konfederacija rada) tvrdi da podržava guvernera Kisilofa, možda zato što nema bolju alternativu, a njegova namera da „reformiše peronizam“ baca senku nedoumice na političko-partijski lavirint. Koji peronizam reformisati? Onaj već reformisani „peronizam“ Alberta Fernandesa koji je podvrgao eutanaziji peronizam kiršnerista i dopustio Mileju da pobedi?
Postoji jedna prokleta izreka koja glasi: „Nikada guverner provincije Buenos Ajres neće postati predsednik“. Nijednom to do sada nije uspelo. Hoće Kisilof uspeti da razbije te čini? Hoće li uticaj Mase (omiljenog saradnika ambasade SAD) biti njegov talisman ili presuda? Da li mu Maksimo Kiršner stoji za petama kako bi ga pogurao napred — ili da bi ga sapleo? Do sada mu je smetalo samo mesto na tabeli, pa su liste postale očigledan problem „malih krugova“ nadstruktura, što sve više nervira aktiviste.
A Kristina? Ugrožena, isponižavana i rastrgnuta između odanosti ratobornoj bazi što je obožava i svog porodičnog nagona. Društveni inženjering primenjen u Argentini već pokazuje pogubne rezultate za narod koji uporno sve očekuje od jedne osobe, nespreman da preuzme svoju istorijsku ulogu. Ni 25. maja, ni 17. oktobra.
Da me prostite, ja sam Enrike Boks, Crna ovca.
12.VII 2025.
