Makri po očevoj strani ima sestru koju ne priznaje, kao što ju ni njegov otac nije priznao. Ali pravosuđe jeste, ono je priznaje kao jednu Makri. Problem je kudikamo ozbiljniji nego što se čini, zato što se ne radi o podeli par aktiva, kao u pretežnoj većini raspodela nasledstva, koje su već same po sebi haotične. Problem je u „otkrivanju kotla“ korupcije, koji raste prema tome kako advokati Makrijeve sestre dobijaju sve više vremena za istragu.
Elem, što više vremena Makri bude gubio na „izmicanje guzice od šprica“, to će se više pojavljivati dela korupcije, koja će neunajmljeno novinarstvo iskoristiti da ga izvrgne ruglu (Bad business).
Međutim, ovaj Makrijev očigledno loš potez navodi nas, koji poznajemo metode mafije, da se zapitamo: ako život te žene nije u opasnosti, da li je Makri loše savetovan ili ima druge planove?
Čudno je da ova i mnoge druge megakorupcijske afere ne šokiraju i ne mobilišu javno mnjenje koje se nalazi u stanju predpanike. Ili, drugačije rečeno, panika koju osećaju zahvatiće ih (kandžama) s onim što dolazi posle grdne propasti perioda godišnjih odmora, što vodi u bankrot i radnika i preduzetnika i privrednika koji su sav ulog stavili na turizam, kao što je i red u ovim vremenima.
Ljudi i kompanije iz cele Argentine iznajmljuju komercijalne i smeštajne prostore, a takođe sele opremu, robu, a često i zaposlene. Drugim rečima, reč je o investicijama često povezanim sa dugovima, koje uzimaju na sebe i za koje već znaju da neće moći da ih vrate.
Ovo „napeto zatišje“ drži narkotizovano stanovništvo (danas su to pre stanovnici nego građani) koje skakuće poput kuglice između straha da će sebi iskopati grob glasanjem za Mileja (za koga ima odobravanja, povezanog mnogo više sa tim što se on nije „predao“ nego sa ubeđenjem) i sumnjom da bi tako bilo i sa svakim drugim.
Ali budite oprezni… budite veoma oprezni sa sindromom prezrenog ljubavnika, koji je usred kognitivnog kratkog spoja sposoban na sve, koliko god to nastrano bilo.
Izvinite me, ja sam Enrike Boks, Crna ovca.
