Српске колоније у ове три земље нису велике, али у њима има веома успешних људи.
Венецуела
У Венецуели готово да преовлађују исељеници српског порекла, мада има и Хрвата и Словенаца (Мишовић, 1993). Раде разне послове, најчешће у индустрији. Има Срба и ситних предузетника, занатлија, трговаца и угоститеља, али има, међутим, и професора, лекара, архитеката, сликара и других. Веома познат исељеник је архитекта и сликар Слободан Лале Јањић, Београђанин, коаутор ТВ торња на Авали и палате „Политика“. У Каракасу се налази друга Српска православна црква на тлу Јужне Америке. Тај храм Светог ЂорЂа саградили су браћа Радиша и Боро Иванић, емигранти из Огара у Срему. Раиса Иванић, супруга Радишина, данас је кључар цркве, а и председник Кола српских сестара у Венецуели. У овој земљи међу нашим људима који су имали добре везе са Србијом, налазе се и Жељко Јаковљевић, Стеван Касић и Бимо Мандић.
Мексико
Српску колонију у Мексику чини педесетак породица, које су ту дошле по разним основама, а највише њих по потреби службе. Тако се у Мексико Ситију обрео и глумац Бранимир Зоговић, који је био професор на Мексичком универзитету, а потом брокер и трговац лековима, власник часописа „Euromaske“. У Мексику су своје уточиште нашли и Никола Ник Петровић, председник Сабора српског уједињења, као и Бора Милутиновић, тренер фудбалске репрезентације. У Мексику се, као успешни Срби, помињу и браћа Павловић, пореклом из Боке Которске. Један из породице Павловић био је и гувернер провинције. Данас има око 30 домаћинстава Павловић (Мишовић, 1993). Исто тако, помињу се породице Габелић (из Боке Которске), Булајић из Никшића и Петровић из Ужица.
Парагвај
Према конзуларним подацима СФРЈ, југословенска колонија у Парагвају имала је око хиљаду чланова, иако је била стара више од сто година. Међу њима је било до две стотине српских исељеника, чији су преци још 1889. године били чланови Славјанског друштва узајамне помоћи, а који су августа 1988. основали удружење Југословена у Парагвају. Потпредседник ове асоцијације је био Блас Сапини, Србин из Босне. У Парагвају су постојала још четири југословенска клуба, али су они временом пасивизирали свој рад.
Остале земље Јужне Америке су насељаване у исто време кад и Аргентина, Чиле, Уругвај и Бразил, само у мањем броју. На пример, у Колумбији се помиње инг. Дејан Радуловић (родом из Суботице), професор на Универзитету у Боготи, а у Панами Алфред Петровић (Херцеговац).
Извод из књиге Сви Срби света Владимира Гречића и Марка Лопушине, Београд, 1994.
