Predsednik Argentine Havijer Milej stavio je veto na Zakon o finansiranju univerziteta, čime je izazvao još jednu eksploziju nezadovoljstva u društvu. Nezadovoljni predavači i studenti izlaze na ulice, a rektori traže podršku od guvernera država. Demijan Rijera Bauer, ekonomista, generalni sekretar Nacionalnog univerziteta Argentine, analitičar Centra za strateške analize CLAE, posebno za izdanje „Dva Juga“ objašnjava zašto je argentinsko društvo ponovo u groznici i postoji li izlaz iz toga.
Što se tiče situacije na univerzitetima, ona je ovakva: ove nedelje će biti štrajkova sindikata predavača i ne-predavača, nacionalnih saveza sindikata predavača i ne-predavača, a 2. oktobra je veliki univerzitetski marš, koji će biti drugi ove godine.
Važno je podsetiti da je 24. aprila već bio veliki marš, koji je bio možda najmasovniji za vlade predsednika Havijera Mileja, protiv rezova na univerzitetima, koji su izvršili prilagođavanja svojih budžeta, pošto je nominalno održavan budžet za 2023, sastavljen krajem 2022. godine, koji nije predviđao korekcije za inflaciju operativnih rashoda.
Aprilski marš je konačno uspeo da ovu situaciju stavi na dnevni red, Vlada je najavila povećanje operativnih rashoda za 70 odsto, koji su na kraju isplaćeni u ratama, ali se sada situacija ponovo pogoršala, pošto je, kao rezultat aprilskog marša, jedno od dostignuća Nacionalnog univerzitetskog sistema postao nacrt zakona o finansiranju univerziteta, kojim je predviđeno povećanje budžeta obrazovnih ustanova, ali je predsednik već najavio da će staviti veto na taj zakon, usvojen od Kongresa.
Polazeći od te situacije i od predstavljanja republičkog budžeta za 2025. godinu, koji predviđa obnavljanje budžeta univerziteta analogno akumuliranoj inflaciji od januara do avgusta 2024. godine, to jest, ne predviđa od septembra nadalje, i ne predviđa gubitke koje je budžet već pretrpeo prilikom produženja od 2023. do 2024. godine, smanjuje se budžet za nauku, smanjuje se budžet univerzitetskog sistema u celini, smanjuje se budžet za tehničko obrazovanje, smanjuje se budžet nacionalnog sistema obrazovanja u celini.
Zato, uzimajući u obzir ovu situaciju, prema ovom predlogu budžeta, glavna korektivna promenljiva u budžetu za 2025. za univerzitetski sistem su plate predavača i ne-predavača.
I to objašnjava zašto je budžet, predstavljen Kongresu od izvršne vlasti, za 52% manji od onoga što traži Nacionalni međuuniverzitetski savet, koji okuplja sve rektore nacionalnih univerziteta. Ova situacija je zaista ozbiljna iz mnogo razloga, ali je možda jedan od glavnih taj što se nacionalni univerzitetski sistem sastoji uglavnom od državnih univerziteta. U argentinskom sistemu visokog obrazovanja preovlađuju nacionalni državni univerziteti, a to je praćeno i činjenicom da su nacionalni univerziteti i državni sistem nacionalnih univerziteta ustanove sa najvećim prestižem, najvećim priznanjem i najvećim legitimitetom u očima javnog mnjenja.
Ovo znači da kada društvo odluči da zaštiti nacionalne univerzitete, ono to čini s velikom snagom i moći. Univerzitetski sistem, koji je iznedrio nobelovce, ide ruku pod ruku sa naučno-tehničkim sistemom, razvojem u inovacijama, u nauci, u bioekonomiji, u satelitskim tehnologijama. U mnogim aspektima imamo razvoj koji se nalazi na prvoj liniji nauke. I to sve zahvaljujući tome što imamo univerzitetski sistem, koji je zajedno sa naučno-tehničkim sistemom dostigao veliki razvoj.
