Председник Аргентине Хавијер Милеј ставио је вето на Закон о финансирању универзитета, чиме је изазвао још једну експлозију незадовољства у друштву. Незадовољни предавачи и студенти излазе на улице, а ректори траже подршку од гувернера држава. Демијан Ријера Бауер, економиста, генерални секретар Националног универзитета Аргентине, аналитичар Центра за стратешке анализе CLAE, посебно за издање „Два Југа“ објашњава зашто је аргентинско друштво поново у грозници и постоји ли излаз из тога.
Што се тиче ситуације на универзитетима, она је оваква: ове недеље ће бити штрајкова синдиката предавача и не-предавача, националних савеза синдиката предавача и не-предавача, а 2. октобра је велики универзитетски марш, који ће бити други ове године.
Важно је подсетити да је 24. априла већ био велики марш, који је био можда најмасовнији за владе председника Хавијера Милеја, против резова на универзитетима, који су извршили прилагођавања својих буџета, пошто је номинално одржаван буџет за 2023, састављен крајем 2022. године, који није предвиђао корекције за инфлацију оперативних расхода.
Априлски марш је коначно успео да ову ситуацију стави на дневни ред, Влада је најавила повећање оперативних расхода за 70 одсто, који су на крају исплаћени у ратама, али се сада ситуација поново погоршала, пошто је, као резултат априлског марша, једно од достигнућа Националног универзитетског система постао нацрт закона о финансирању универзитета, којим је предвиђено повећање буџета образовних установа, али је председник већ најавио да ће ставити вето на тај закон, усвојен од Конгреса.
Полазећи од те ситуације и од представљања републичког буџета за 2025. годину, који предвиђа обнављање буџета универзитета аналогно акумулираној инфлацији од јануара до августа 2024. године, то јест, не предвиђа од септембра надаље, и не предвиђа губитке које је буџет већ претрпео приликом продужења од 2023. до 2024. године, смањује се буџет за науку, смањује се буџет универзитетског система у целини, смањује се буџет за техничко образовање, смањује се буџет националног система образовања у целини.
Зато, узимајући у обзир ову ситуацију, према овом предлогу буџета, главна корективна променљива у буџету за 2025. за универзитетски систем су плате предавача и не-предавача.
И то објашњава зашто је буџет, представљен Конгресу од извршне власти, за 52% мањи од онога што тражи Национални међууниверзитетски савет, који окупља све ректоре националних универзитета. Ова ситуација је заиста озбиљна из много разлога, али је можда један од главних тај што се национални универзитетски систем састоји углавном од државних универзитета. У аргентинском систему високог образовања преовлађују национални државни универзитети, а то је праћено и чињеницом да су национални универзитети и државни систем националних универзитета установе са највећим престижем, највећим признањем и највећим легитимитетом у очима јавног мњења.
Ово значи да када друштво одлучи да заштити националне универзитете, оно то чини с великом снагом и моћи. Универзитетски систем, који је изнедрио нобеловце, иде руку под руку са научно-техничким системом, развојем у иновацијама, у науци, у биоекономији, у сателитским технологијама. У многим аспектима имамо развој који се налази на првој линији науке. И то све захваљујући томе што имамо универзитетски систем, који је заједно са научно-техничким системом достигао велики развој.
