Prema izveštaju o bezbednosti brana, koji je ove nedelje objavila brazilska uprava za vodosnabdevanje i kanalizaciju (ANA), u periodu od 2024. do 2025. godine, za 241 branu je potrebno prioritetno upravljanje rizikom, pošto njihovi upravitelji nisu ispunili sve zahteve nacionalne politike.
„U slučaju nesreće na ovim objektima, postoji rizik za ljude ili važnu opremu, što može ugroziti pružanje životno važnih usluga. Reč je o branama koje se nalaze u 24 brazilske države“ — navela je agencija.
Većina brana s rizikom (96) pripada privatnim kompanijama, državnim preduzećima (39) i kompanijama sa mešovitim kapitalom (10). Za još 94 nema podataka o tome pod čiju odgovornost padaju. Osnovne namene ovih objekata su regulacija protoka (23,7%), odlaganje rudarske jalovine (21,2%), navodnjavanje (16,6%), vodosnabdevanje (12,9%) i akvakultura (7,1%).
Prema zvaničnim podacima, 97% brana se koristi za skladištenje vode, a 36% za navodnjavanje. Ovo predstavlja porast od 8,2% u ukupnom broju registrovanih brana u jednoj godini. Od onih registrovanih, 6.202 (22%) spadaju u delokrug politike bezbednosti brana.
Brane što potpadaju pod politiku bezbednosti imaju najmanje jedno od sledećeg: ukupni kapacitet veći od 3 miliona kubnih metara; rezervoar koji sadrži opasan otpad; srednju do veliku potencijalnu štetu (uključujući rizik od ljudskih žrtava); i zid brane viši od 15 metara.
U izveštaju se takođe pominju 24 nesreće i 45 incidenata sa branama u Brazilu prošle godine, sa dva smrtna slučaja i raznim vrstama štete, uključujući razaranje puteva, urušavanje mostova, oštećenje domova, nestanak životinja, zatvaranje puteva i autoputeva, kao i štetu po životnu sredinu.
Prema bezbednosnoj politici, nesreće moraju uključivati narušavanje strukturalnog integriteta brane koje rezultira potpunim ili delimičnim urušavanjem. Incidenti, zauzvrat, utiču na performanse brane ili pridruženih objekata i mogu dovesti do nesreća ako se ne otklone.
Među glavnim uzrocima štete u 24 nesreće, većina (16) je povezana sa poplavama ili padavinama. Prošle godine je bilo 21 urušavanja brana, a ekstremni vremenski događaji su prijavljeni za više od polovine njih (13).
Rio Grande do Sul, država koja je doživela najgoru klimatsku tragediju u svojoj istoriji, zabeležila je najmanje 21 incident i tri nesreće sa branama.
U 2024. godini, inspekcijski organi su izvršili 2.859 terenskih poseta, što je 7% manje u odnosu na izveštaj iz 2023. godine. Dokumentarne inspekcije su, pak, dostigle 3.162.
Među razlozima koji se pominju je nedostatak inspekcijskih radnika. U 33 savezna, državna i opštinska inspekcijska tela radi ukupno 356 stručnjaka, od kojih se 169 (48%) isključivo bavi bezbednošću brana, a 180 njih (52%) ovaj posao usklađuje sa drugim obavezama.
„U 28 od 33 inspekcijska tela (85%), brojnost osoblja je manja od preporučene“ — navodi se u izveštaju.
U studiji se takođe ističe da u saveznom ili državnom budžetu nije postojala posebna stavka o bezbednosti brana, što spada pod vodnu infrastrukturu.
Izvor: MercoPress
