Према извештају о безбедности брана, који је ове недеље објавила бразилска управа за водоснабдевање и канализацију (ANA), у периоду од 2024. до 2025. године, за 241 брану је потребно приоритетно управљање ризиком, пошто њихови управитељи нису испунили све захтеве националне политике.
„У случају несреће на овим објектима, постоји ризик за људе или важну опрему, што може угрозити пружање животно важних услуга. Реч је о бранама које се налазе у 24 бразилске државе“ — навела је агенција.
Већина брана с ризиком (96) припада приватним компанијама, државним предузећима (39) и компанијама са мешовитим капиталом (10). За још 94 нема података о томе под чију одговорност падају. Основне намене ових објеката су регулација протока (23,7%), одлагање рударске јаловине (21,2%), наводњавање (16,6%), водоснабдевање (12,9%) и аквакултура (7,1%).
Према званичним подацима, 97% брана се користи за складиштење воде, а 36% за наводњавање. Ово представља пораст од 8,2% у укупном броју регистрованих брана у једној години. Од оних регистрованих, 6.202 (22%) спадају у делокруг политике безбедности брана.
Бране што потпадају под политику безбедности имају најмање једно од следећег: укупни капацитет већи од 3 милиона кубних метара; резервоар који садржи опасан отпад; средњу до велику потенцијалну штету (укључујући ризик од људских жртава); и зид бране виши од 15 метара.
У извештају се такође помињу 24 несреће и 45 инцидената са бранама у Бразилу прошле године, са два смртна случаја и разним врстама штете, укључујући разарање путева, урушавање мостова, оштећење домова, нестанак животиња, затварање путева и аутопутева, као и штету по животну средину.
Према безбедносној политици, несреће морају укључивати нарушавање структуралног интегритета бране које резултира потпуним или делимичним урушавањем. Инциденти, заузврат, утичу на перформансе бране или придружених објеката и могу довести до несрећа ако се не отклоне.
Међу главним узроцима штете у 24 несреће, већина (16) је повезана са поплавама или падавинама. Прошле године је било 21 урушавања брана, а екстремни временски догађаји су пријављени за више од половине њих (13).
Рио Гранде до Сул, држава која је доживела најгору климатску трагедију у својој историји, забележила је најмање 21 инцидент и три несреће са бранама.
У 2024. години, инспекцијски органи су извршили 2.859 теренских посета, што је 7% мање у односу на извештај из 2023. године. Документарне инспекције су, пак, достигле 3.162.
Међу разлозима који се помињу је недостатак инспекцијских радника. У 33 савезна, државна и општинска инспекцијска тела ради укупно 356 стручњака, од којих се 169 (48%) искључиво бави безбедношћу брана, а 180 њих (52%) овај посао усклађује са другим обавезама.
„У 28 од 33 инспекцијска тела (85%), бројност особља је мања од препоручене“ — наводи се у извештају.
У студији се такође истиче да у савезном или државном буџету није постојала посебна ставка о безбедности брана, што спада под водну инфраструктуру.
Извор: MercoPress
