Током посете аргентинског председника Хавијера Милеја, глава Чилеа Габријел Борић глатко је одбио да се састане са суседом. Такође, још пре пута у Мексико, Мануел Обрадор је изјавио да се неће сретати са Милејем, али је Аргентинац свеједно решио да отпутује? О бојкоту председника Аргентине говоре стручњаци портала „Два Југа“.
Рафаел Мачадо, геополитички аналитичар Фонда стратешке културе (Бразил):
– Што се тиче Милејевих посета Мексику и Чилеу, поводом којих се већ знало да неће бити примљен од председника тих држава, стварност је таква да је Милејево понашање од уласка у Каса Росаду изазвало много нелагодности и бојазни међу многим латиноамеричким лидерима. Ово није тек идеолошко питање, будући да су и Борић и Обрадор већ показали да су отворени за дијалог са лидерима различитих идеолошких усмерења. Проблем је што Милејеве изјаве и поступци указују на дестабилизацију континента, са претераним провокацијама и бесмисленим оптужбама. Довољно је да схватимо његов однос према изборима у Венецуели. Неки лидери, дабоме, делују обазриво, али Милеј је истрчао да пре објављивања резултата избора у Венецуели одмах оптужи венецуеланске власти за превару, без икаквих доказа. Осим тога, Милеј у ове земље путује као приватно лице и среће се са опозиционим делатницима.
Атилио Борон, публициста (Аргентина):
– Милеј је у више наврата вређао и Габријела Борића, и Андреса Мануела Лопеза Обрадора. Са друге стране, његова путовања у Чиле и Мексико носе приватни карактер и нису одговор на званични позив влада домаћина. Штавише, он те земље посећује како би се састао са крајње десничарским снагама, које су противници обе владе. Због тога за председнике Чилеа и Мексика примање Милеја нема смисла.
Кристина Камањо, ректор Националног универзитета Аргентине:
– Милеј је ове и друге председнике, попут Луле, Мадура и тако даље, стално вређао. Има јако лоше манире и веома је агресиван. Напада свакога ко мисли другачије од њега на врло увредљив начин. Пошто се састаје са крајње десничарским групама, свиђа се либертаријанцима. Милеј је отишао у Бразил и није се срео с Лулом. Тамо је Лени Тереза „економска власт“, која је у овом тренутку истинска снага.
Крис Гонзалес, књижевница, политиколог, дипломата (Венецуела):
– Није да је председник Чилеа Борић баш одбио да се сретну… Ствар је у томе да постоји државни протокол према коме је за сусрет са другим сличним делатником, са својим колегом, потребно добити званичан позив као такав. У овом случају, Милеја је позвала компанија Андес Гас, чини ми се, на форум о привреди, гасу и енергетици. Он је позван у Чиле због конкретног питања које се тиче приватних компанија, а не од стране државе. Морао би да постоји позив од председника – председнику, од канцеларије – канцеларији, у коме се каже: гледајте, позвани сте у званичну посету која ће трајати један дан, решени смо потписати споразуме, али овде ствар није била у томе. Претпостављам да се исто дешава и с Мексиком. Милеј је у интервјуу за медије изјавио да је то потпуно непоштовање, рекао је: ако председник Борић жели да се састане са мном, нека дође у мој хотел. Али то се тако не ради.
Значи, ем тај момак није позван у земљу као председник, ем је преко медија извршио чин непоштовања да каже председнику – ако хоћеш да ме видиш, дођи овамо у хотел.
Хавијер Лараин, главни уредник издања Корео дел Алба (Боливија):
– Ћорсокак у који су запале обе земље је јаван и заснован је на оптужбама аргентинских власти на рачун Ла Монеде, да ће влада тобоже штитити ћелије Хезболаха и друге сличне ствари. Чиле је све негирао. Затим је дошло до још једног „ћорсокака“, пошто је у Патагонији аргентинска војска направила базу, тобоже ради праћења климе, на територији Чилеа. Онда је Борић поставио ултиматум односно демонтаже тог објекта, с условом да ће у противном случају то урадити чилеанска војска. Укратко речено, пријатељских односа између Чилеа и Аргентине нема од почетка Милејеве владавине. Коначно, отишао је на приватни пословни скуп, ради одржавања конференције поводом 20-годишњице међудржавних споразума о гасу. Заправо, нудио је депозите са поља Вака Муерта. По себи се разуме да су његове везе са чилеанским ултрадесничарима веома блиске; колико сам разумео, један од његових саветника је Чилеанац. Што се тиче Мексика, детаље не знам. Само читам увреде на рачун Обрадора и његове одговоре који су изашли у јавну раван.
