U decembru ove, 2025. Godine, navršiće se dve godine vlade Havijera Mileja, a njegov javni ugled – koji je počeo sa velikim zamahom zahvaljujući veoma pažljivo osmišljenom, ali lažnom remetilačkom govoru – od početka godine počeo je opadati.
Mada i dalje zadržava podršku najmlađeg dela biračkog tela, koje i dalje veruje u formule koje on predstavlja (a koje su zapravo, istorijski i društveno gledano, stare i katastrofalne), Havijer Milej počinje da ubira plodove svoje prave dekonstruktivne politike sveopšteg blagostanja. Mladi su se „primili“ na obnovljeni diskurs o smanjenju broja službenika, ne shvatajući da je država jemac suvereniteta, zaštitne regulacije i planiranja razvoja zemlje. Međutim, mediji, uvek saveznici velikih korporacija, pripremili su teren za nametanje jedinog načina razmišljanja: da država mora biti ukinuta ili svedena na svoj minimum.
Oslonjen na te liberalne ideje (Čikaška škola i druge privatizacione doktrine), Milej je počeo s visokim nivoom popularnosti koji je postepeno opadao i danas — bez obzira na metodu, konsultantsku kuću ili uzorke ispitanika — popularnost Havijera Mileja naglo je pala usled niza činilaca. Jedan od njih bio je skandal oko kriptovalute Libra, koju je javno podržao, a koja se ispostavila kao prevara širih razmera, što je dovelo i do njegovog uključivanja u sudske postupke. Drugi činilac pada bio je skandal u koji je umešan jedan njegov saveznik, Edgardo Kejder, koji je pronađen sa rancem punim dolara.
Milej je takođe razočarao javnost kada je održao neuspešan — tragikomičan — govor na poslednjem Davoskom ekonomskom forumu. Zbir tih elemenata je urušio ugled Mileja i njegove Vlade, pored opšteg osiromašenja društva u spoju s oštrim gušenjem društvenih protesta, zatvaranjem preduzeća, deindustrijalizacijom i bezuslovnom predajom interesima koji su izvan Argentine, pre svega u Sjedinjenim Državama i državi Izrael. Taj spoj činilaca značajno je podrio Milejev ugled, iako ga neki depolitizovani slojevi i grupe nepomirljive prema peronizmu i dalje podržavaju. To su sektori duboko prožete konstruktivnim pretpostavkama kapitalizma — liberalizacije i deregulacije — koje zapravo protivreče nacionalnim interesima (što pokazuje i argentinska i latinoamerička istorija), ali koji predstavljaju sliku „slobode“, mogućnosti i povezanosti sa svetom. U stvarnosti, njihova prava posledica je uvećanje zavisnosti Argentine od bogatog severa i korporativnog, ekstraktivističkog kapitala. Neverovatno: mnogi narodni slojevi, pa i osiromašeni slojevi srednje klase pogođene Milejevom politikom, i dalje ga podržavaju.
Ipak, neki pokazatelji stavljaju njegovu podršku na 49% — to jest, ispod 50% — ali ona je realno znatno manja, i predviđa se da će ova tendencija ići nizbrdo (ili se blago povećavati, u zavisnosti od toga šta želite da vidite). Drugim rečima, Milejeva popularnost će padati kako se bude produžavala loša ekonomska situacija: pad kupovne moći, zatvaranje industrija koje se broje hiljadama. Samo u 2025. godini u Argentini je zatvoreno 12.000 malih i srednjih preduzeća, što stvara jako izraženo društveno nezadovoljstvo zbog nezaposlenosti, ali pre svega zbog visokih cena hrane i osnovnih namirnica i sirovina kojima stanovništvo ne može da pristupi. Bogata zemlja kao što je Argentina, koja proizvodi hranu za oko 700 miliona ljudi, prema zvaničnim statistikama imala je u drugom polugodištu 2024. godine 38,1% stanovništva ispod granice siromaštva i 8,2% ispod granice bede. Međutim, druga merenja udvostručuju ove brojke i upozoravaju na dečju neuhranjenost, čak i u gradskim sredinama koje su smatrane istorijski bezbednim. Na osnovu tih podataka i ekonomske realnosti koja ne pokazuje poboljšanje, Milejeva popularnost neće rasti — naprotiv. Analitičari očekuju da se taj trend potvrdi na izborima koji su zakazani za 7. septembar.
