O trenutnom geopolitičkom položaju Bolivije, Dva Juga su porazgovarala sa stručnjakom za političku komunikaciju Manuelom Merkadom Gordiljom.
Sa iscrpljenim deviznim rezervama, dvocifrenom inflacijom i nestašicom goriva, Boliviji je hitno potrebna likvidnost. Koji je realan rok — tri, pet ili deset godina — da litijum počne donositi značajne prihode? I kakav je model — državni monopol, zajedničko preduzeće ili privatizacija — najprikladniji, s obzirom na sadašnji nivo poverenja investitora i pritisak lokalnih zajednica?
Litijum će moći da donese manje-više značajne prihode tek za oko 3 do 5 godina, ali da bi do toga došlo, neophodno je da bude usvojen novi zakon o evaporitskim resursima, da se nastave konsultacije sa zajednicama i opštinama u blizini slatine Ujuni, a u manjoj meri i slatine Koipasa, da bude raspisan javni tender ili upućen javni poziv, a potom da budu odobreni ugovori između zainteresovanih kompanija i bolivijske države, i to u Zakonodavnoj skupštini.
Drugim rečima, pred nama je dug i složen put pre nego što bude moguće pristupiti samoj eksploataciji.
Smatram da ova složenost zahteva snažno i jasno prisustvo države u eksploataciji, zbog čega se čini da bi model državno-privatnog partnerstva bio najprikladniji. Ali novi zakon će utvrditi moguće modele partnerstva i saradnje sa potencijalnim investitorima.
Gutereš govori o „Velikom raskolu“ i geoekonomskom sučeljavanju. Bolivija je zemlja zavisna od tranzita preko Čilea i Perua, bez neposrednog izlaza na more. U kojoj meri je u takvim okolnostima moguća nezavisna spoljna politika, ili je Paz objektivno osuđen da ostane izvan jednog od blokova? Koji su najopasniji scenariji?
Bolivija je uvučena u to sučeljavanje. Zapravo, čitava Latinska Amerika je poprište borbe za uticaj, ali je institucionalna i ekonomska krhkost Boliviji ostavila veoma malo mogućnosti.
Međutim, umesto da traži zdravu ravnotežu između američkih i kineskih interesa, ona se opredelila za nedvosmisleno svrstavanje uz američku vladu. To će smanjiti prisustvo i uticaj drugih aktera u bolivijskoj privredi i politici, kao što su Kina, Rusija, pa čak i Brazil. Svaki od tih geopolitičkih igrača imaće manje prostora da utiče na bolivijsku stvarnost.
A to može dovesti Boliviju do opasne zavisnosti, ekonomske i političke, od Sjedinjenih Država.
Drugim rečima, suverenitet Bolivije je ugrožen spojem spoljnih pritisaka i unutrašnjih slabosti.
