Ово археолошко налазиште, поново откривено шездесетих година прошлог века, допринело је новом сагледавању улоге жена у елити цивилизације Маја и културног богатства тог подручја.
Иако при помену Перуа већина помисли на јужноамеричку земљу, у густој гватемалској прашуми леже рушевине древне метрополе Маја с истим називом. Ово археолошко налазиште, које је у давнини било познато као Вака (Waka’), вековима је било скривено под густим растињем, док није открило кључну улогу коју је имало у контроли Мајанских низија.
У овом граду столовала је лејди К’абел (Lady K’abel), владарка која је у своје доба уживала највећи политички и војни углед. Како истичу стручњаци Археолошког пројекта Вака, „њена владавина спада међу најутицајније у класичном периоду“, што додатно потврђује историјски значај овог мезоамеричког локалитета.
Какав је био гватемалски „Перу“ у којем је владала моћна краљица?
Археолошко налазиште познато као Ел Перу-Вака (El Perú-Waka’) налази се у департману Петен, на северу Гватемале, на подручју Националног парка Лагуна дел Тигре, уз реку Сан Педро Мартир. Дешифровани хијероглифски натписи открили су да је његов древни назив био Вака, док је данашње име настало након поновног открића од истраживача шездесетих година XX века. Истраживања потврђују да је ово место било непрекидно насељено од 500. године пре нове ере до око 800. године нове ере, а свој врхунац достигло је током класичног периода.
Смештен на стратешком природном узвишењу, овај град је контролисао важне речне и копнене трговачке путеве којима је превожен какао, жад, перје кецала и скупоцене тканине. Археолози су до сада означили 672 монументалне грађевине, укључујући палате, пирамиде, храмове и стамбени простор. Целокупна архитектура сведочи о огромном геополитичком и трговачком значају који је насеље имало у Средњој Америци.
Током VII века град је добио посебан значај захваљујући браку локалног владара К’инича Б’алама II (K’inich B’ahlam II) и лејди К’абел, принцезе из царства Калакмул. Краљица је добила војну титулу Иш Каломте (Ix Kaloomte’), највиши политички ранг који јој је давао већу моћ чак и од њеног супруга и учврстио савез против Тикала, древне мајанске суперсиле. Бројни стручњаци истичу да је њена владавина представљала „једну од најутицајнијих у позном класичном периоду“.
Какав је значај археолошког открића у Ел Перу–Ваки?
Откриће гробнице краљице лејди К’абел 2012. године, до којег су дошли археолози Археолошког пројекта Вака, поново је истакло историјски значај овог локалитета Маја у Гватемали. Налази попут накита од жада и алабастерске посуде са хијероглифским натписима омогућили су идентификацију њених посмртних остатака, чиме је, према истраживачима, потврђено да су поједине жене у мајанској елити имале изузетно велику политичку моћ.
Више од две деценије непрекидних ископавања открило је бројне податке о свакодневном животу, архитектури, управљању водним ресурсима и трговачким мрежама ове древне метрополе. Данас научни пројекат сарађује са локалним заједницама и гватемалским институцијама како би се очувало то драгоцено културно наслеђе и природно богатство Резервата биосфере Маја.
Иако је јужноамеричка држава Перу најпознатија светска одредница са тим именом, постоје и бројна места названа Перу у Сједињеним Америчким Државама, Аргентини и Шпанији, услед миграција или колонизације. Ипак, ниједно од њих нема историјски значај какав има Ел Перу-Вака, краљевство које је постало једно од кључних попришта жестоког сукоба између Тикала и Калакмула.
Како путовати из Лиме до археолошке зоне Маја Ел Перу–Вака?
Полетање с Међународног аеродрома „Хорхе Чавез“ (LIM) до археолошког резервата Ел Перу-Вака подразумева путовање међународним ваздушним и копненим превозом. Авиокомпаније LATAM, Avianca и Copa Airlines повезују главни град Перуа са Међународним аеродромом „Ла Аурора“ (GUA) у Гватемала Ситију летовима који, са преседањима, трају 7-9 часова. Потом је потребно стићи до града Флорес, капије северне Гватемале, било унутрашњим летом од око 45 минута до Међународног аеродрома „Мундо Маја“ (FRS), било ноћном аутобуском вожњом која траје 8-10 сати.
Последња етапа путовања обухвата вожњу теренским возилима 4×4 од Флореса до Пасо Кабаљоса, у трајању 2-3 сата, након чега следи пловидба брзим чамцима реком Сан Педро. Узгред се пролази Биолошка станица Лас Гвакамајас, главно гнездилиште црвене аре у земљи. Пут се завршава организованом пешачком туром дугом шест километара кроз прашуму Националног парка Лагуна дел Тигре, током које посетиоци могу разгледати древне пирамиде и стеле које сведоче о династичким савезима из класичног периода цивилизације Маја.
Због удаљености локалитета и његовог положаја у Резервату биосфере Маја, обавезно је ангажовање овлашћених туристичких оператера, као што су Las Guacamayas Travel или Cooperativa Carmelita, који обезбеђују неопходне дозволе, смештај и локалне водиче. Пошто је реч о заштићеном и изолованом подручју, не препоручује се самосталан одлазак, већ коришћење овлашћених служби које организују целокупну логистику.
На крају, посетиоци треба да имају потврду о вакцинацији против жуте грознице, снажан репелент против инсеката, крему за заштиту од сунца и лагану одећу дугих рукава како би безбедно истраживали ово подручје.
Извор: La República
