Планина одбачене одеће коју Европа шаље у Чиле већ премашује 60.000 тона и видљива је из свемира

Сметиште, смештено у близини града Алто Осписио, постало је симбол утицаја индустрије брзе моде на животну средину.


Лаура Хулијана Кастељанос Гевара

Планина од преко 60.000 тона бачене одеће сваке године расте у пустињи Атакама, на северу Чилеа, до те мере да се већ може уочити и из свемира, према подацима апликације SkyFi. Депонија, која се налази у близини града Алто Осписио (Alto Hospicio), постала је један од највећих симбола утицаја индустрије брзе моде и масовне потрошње текстила у Европи на животну средину.

Према подацима које су Уједињене нације објавиле у извештају из 2024. године, Европа је водећи светски извозник одбачене одеће са 30% укупног глобалног удела, испред Уједињеног Краљевства (16%) и Сједињених Америчких Држава (15%). Подаци Европског парламента показују да сваки становник овог блока у просеку купи 26 килограма текстила годишње, а баци око 11 килограма, од чега део заврши прелазећи хиљаде километара све до Чилеа.

Пут почиње извозом половне одеће у Слободну зону Икике (Zofri), једно од главних средишта расподеле половне одеће у Латинској Америци. Циљ је да се она препрода у различитим земљама региона, али када су одевни предмети изношени, изашли из моде или једноставно не налазе купца — нико не преузима трошак њиховог уклањања.

Многи одевни предмети чак имају своје оригиналне етикете. Фото: @ItzaCherbonneau/X

Истраживањима невладине организације Ekō и чилеанског покрета Desierto Vestido, које преноси Infobae, откривена је међу отпадом одећа међународних брендова као што су Zara, H&M, Adidas, Nike, Levi’s, Tommy Hilfiger и Hugo Boss. Многи одевни предмети чак и даље имају оригиналне етикете, што је доказ да део те одеће никада није ни продат.

Проблем превазилази пуко визуелно загађење. Велики део одеће направљен је од синтетичких влакана добијених из нафте, па када се спаљује или разлаже, ослобађа загађујућа једињења и микропластику.

Депонија се налази у близини града Алто Осписио. Фото: @ivannazau/X

УН су ову ситуацију оцениле као „еколошку и социјалну ванредну ситуацију“, док чилеанске организације упозоравају да штетне емисије погоршавају квалитет ваздуха и приморавају становнике Алто Осписија да остану у својим домовима током пожара на депонији.

„Имамо осећај да је наша земља жртвована. Ми смо ђубриште света“ — изјавио је за агенцију АФП градоначелник Алто Осписија, Патрисио Фереира, у изјави коју преноси Infobae.

Са своје стране, Бастијан Барија, суоснивач организације Desierto Vestido, описао је предео након пожара као пејзаж „налик на стврднуту нафту, али су то у ствари остаци одеће истопљене у ватри“.

Размери проблема навели су чилеанско правосуђе да се умеша. Први еколошки суд у Антофагасти наложио је израду десетогодишњег плана еколошког опоравка, сматрајући да је дошло до пропуста државе у контроли тог отпада, мада је одлука још увек предмет преиспитивања на Врховном суду. За то време сателитски снимци показују да планина наставља да расте из године у годину.

Извор: EL TIEMPO

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *