Да ли ће одлука Централне банке Аргентине да дозволи кредите у доларима компанијама које непосредно не генеришу страну валуту бити стимуланс за економију Аргентине или ће, напротив, довести само до пада курса пезоса и одлива капитала?
На питање Два Југа одговара Хорхе Елбаум, доктор економских наука, социолог, радио- и ТВ-новинар „Пагине 12“ и бивши амбасадор Аргентине при Међународној алијанси за сећање на холокауст.
Што се тиче одлуке Централне банке да компанијама које не остварују приходе у страној валути дозволи могућност задуживања у доларима, ово представља промену политике коју је наша земља спроводила од 2001. године, после кризе из 2001. Тада је компанијама било забрањено да се задужују у доларима уколико нису биле извозници и нису стварале приходе у доларима.
Дакле, то је очајничка мера садашње владе, покушај да се превазиђе такозвано спољно ограничење, које се у основи састоји у недостатку долара. И то без обзира на раст извоза угљоводоника, гаса и пољопривредних производа.
Сви ми економисти се слажемо да ово Аргентину доводи у изузетно опасну ситуацију, јер је у нашој земљи уобичајено да у неком тренутку дође до снажних девалвационих процеса, управо због тог историјског спољног ограничења — пошто производимо мање долара кроз извоз него што нам је потребно за увоз, али и због одлива капитала, као и због негативног спољног биланса у туризму.
То јест, да поједноставимо — ово је још један потез Милејеве владе којим покушава да одложи проблем за сутра, да „купи време“, како би покушала обезбедити улазак долара у Аргентину и делимично их откупити преко Централне банке ради плаћања дугова. Но, тиме се истовремено омогућава да се компаније у будућности, у случају могуће девалвације, нађу у потпуно ослабљеном положају — или чак банкротирају.
