Iako su decenijama odnosi Meksika i afričkih država bili obeleženi uzdržanošću i sporadičnim kontaktima, poslednje godine donele su dubok i sistemski zaokret u diplomatiji ove latinoameričke države. Od istorijskog ustavnog priznanja afromeksičkih zajednica 2019. godine, preko širenja mreže ambasada, pa sve do aktivne uloge u forumu CELAC–Afrika, Meksiko nastoji da transformiše svoju spoljnu politiku kroz viđenje „Globalnog juga”.
O institucionalizaciji ovog dijaloga, strateškom partnerstvu sa Južnoafričkom Republikom i planovima vlade Klaudije Šejnbaum za period do 2030. godine, razgovaramo sa Rikardom Domingezom Gvadaramom, istraživačem sa Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika (UNAM) na latinoameričkim studijama.
— Kakvu vidljivost ima forum CELAC–Afrika u Meksiku? Da li se o njemu govori u medijima ili među stručnjacima?
Meksička štampa je posvetila veoma malo pažnje nedavnom forumu CELAC–Afrika, koji je održan u okviru X Samita predsednika i šefova država Zajednice latinoameričkih i karipskih država (CELAC), održanog u Bogoti, u Kolumbiji, 21. marta.
Najviše pažnje ovaj događaj izazvao je među akademicima i stručnjacima za afričku stvarnost. Univerziteti i istraživački centri u Meksiku objavili su određene komentare i pripremaju akademske skupove povodom ove teme.
Ovakav stav meksičke štampe ne iznenađuje ako se uzme u obzir da su u nedavnoj prošlosti odnosi Meksika sa 54 zemlje Afrike bili udaljeni i veoma sporadični.
Ipak, tokom vlade predsednika Andresa Manuela Lopeza Obradora (2018-2024) vlada Meksika je postavila cilj da unapredi odnose saradnje, političkog razumevanja i prijateljstva s afričkim zemljama.
Vlada Meksika je 9. avgusta 2019. godine zvanično priznala afromeksičke narode i zajednice kao deo multikulturalnog sastava nacije, putem dopune člana 2. Ustava Sjedinjenih Meksičkih Država. Ovom dopunom jamče se prava približno 2,5 miliona ljudi koji se izjašnjavaju kao Afromeksikanci, crnci ili afropotomci, što predstavlja 2,04% ukupne populacije.
U 2023. godini, meksička vlada je otvorila nove ambasade u Alžiru, Egiptu, Etiopiji, Gani, Keniji, Maroku, Nigeriji i Južnoafričkoj Republici i osmislila strateško partnerstvo s određenim afričkim zemljama. Posebno se Južnoafrička Republika profilisala kao glavni partner Meksika i sagovornik za ceo afrički kontinent. Upravo su 2023. godine Južnoafrička Republika i Meksiko obeležile 30 godina diplomatskih odnosa.
Odnosi između Meksika i afričkih zemalja su relativno novi, te su stoga prošli kroz spori proces prožimanja, međusobnog upoznavanja i određivanja zajedničkih interesa. Vlada predsednice Klaudije Šejnbaum nastavila je spoljnu politiku prema Africi, a interes Meksika za tešnje veze je obnovljen i produbljen. Ovi ciljevi su sada sadržani kako u Nacionalnom planu razvoja 2024-2030, tako i u Sektorskom programu Sekretarijata za spoljne poslove (SRE).
— Postoji li mišljenje da je Meksiko zainteresovan za jačanje svojih veza s Afrikom, ili prioritet i dalje ostaje isključivo na Sjedinjenim Državama?
U sadašnjoj vladi Meksika, odnosi s Afrikom su pojačani u sledećim oblastima:
- Vizija „Globalnog juga“: Meksiko teži konsolidaciji zajedničke agende s Afrikom radi reforme međunarodne finansijske arhitekture i jačanja multilateralizma, pozicionirajući se kao most između Latinske Amerike i afričkog kontinenta.
- Institucionalno jačanje: Sekretarijat za spoljne poslove (SRE) koristi svoju mrežu od osam ambasada kao centre za političku i ekonomsku promociju.
- Odnosi s Afričkom unijom (AU): 2025. godine navršilo se 20 godina od kad Meksiko ima status stalnog posmatrača pri Afričkoj uniji. Uspostavljena je obaveza obnove saradnje u oblastima od zajedničkog interesa, uz prigodne komemorativne aktivnosti (prema informacijama Sekretarijata za spoljne poslove).
— Veruje li se da ove platforme zaista mogu otvoriti nova tržišta i poslovne mogućnosti, ili je reč pre svega o formalnoj diplomatiji?
Spoljna politika Meksika prema Africi za period 2025-2030, saglasno SRE, teži jačanju diplomatskih i ekonomskih veza, kao i saradnji sa naglaskom na relaciju „Jug–Jug“. Prvenstvena pažnja posvećuje se uraznoličavanju, političkom dijalogu te uključivanju dijaspore, s posebnim naglaskom na događaje poput „Nedelje Afrike 2025“ i odnose s Afričkom unijom.
Ključne tačke odnosa Meksiko–Afrika (2025–2030):
- Diverzifikacija i saradnja: SRE podstiče političko i ekonomsko približavanje, što se potvrđuje aktivnim učešćem na Forumu na visokom nivou CELAC-Afrika.
- „Nedelja Afrike 2025“: Meksiko sprovodi aktivnosti kako bi učinio vidljivim zajedničku stvarnost i izazove, te podstakao tehničku i kulturnu saradnju.
- Diplomatsko prisustvo: S ambasadama u Alžiru, Egiptu, Etiopiji, Gani, Keniji, Maroku, Nigeriji i Južnoafričkoj Republici, Meksiko ima čvrstu bazu na kontinentu.
- Odnosi s Afričkom unijom: Sedište u Etiopiji ostaje ključno za dijalog s Afričkom unijom.
- Zajednički interesi: Meksiko jača veze radi rešavanja globalnih izazova, socijalne pravde i mira, sa posebnim naglaskom na razmenu tehničkih iskustava, kao što je upravljanje poljoprivrednim resursima.
Konačno, spoljna politika Meksika je u širokoj saglasnosti sa ciljevima koje je CELAC postavio sa grupom afričkih zemalja, što se može videti u zajedničkoj deklaraciji proistekloj sa sastanka nedavno održanog u Bogoti. Kako se navodi u Biltenu za štampu Ministarstva spoljnih poslova Kolumbije, ovaj forum „predstavlja tačku konsolidacije i konkretan korak ka institucionalizaciji međuregionalnog dijaloga, kao i stvaranje održivih mehanizama političke, ekonomske, akademske i kulturne saradnje“.
