Ispitanici kao glavnu prednost navode prilagodljivost, mada istovremeno priznaju da nemaju socijalnu zaštitu.
Vozači Ubera u Latinskoj Americi i na Karibima su u velikoj većini muškarci (91%) sa visokom razinom univerzitetskog obrazovanja (57%), koji ovaj posao obavljaju sa skraćenim radnim vremenom kako bi dopunili svoje prihode, navodi se u studiji koju je ove srede objavila Međuamerička razvojna banka (IDB/BID).
Studija je otkrila da prosečan bruto prihod po satu vožnje iznosi 7,3 dolara. Pritom muškarci na platformi rade skoro 20 časova nedeljno, dok žene rade 16 časova.
Anketirano je više od 13.700 vozača u osam zemalja regiona: Argentini, Brazilu, Čileu, Kolumbiji, Kostariki, Ekvadoru, Meksiku i Dominikanskoj Republici.
„Većina radi sa skraćenim radnim vremenom i ceni samostalnost koju nudi ova vrsta posla, čak i više od plaćenih poslova sa sličnim prihodima“ — ukazuju dvojica stručnjaka IDB-a na blogu ove ustanove.
Suočeni sa nestabilnošću tržišta rada i potrebom da „sastave kraj s krajem“, vozači, koji u proseku imaju 41 godinu, odlučuju se za ulazak u ovaj prilagodljiv, ali nestabilan posao.
Samo jedna trećina vozača uplaćuje doprinose za penziju zahvaljujući Uberu. „Vozači se okreću Uberu tokom recesija, perioda nezaposlenosti ili ličnih kriza. Platforma nudi trenutnu dostupnost i likvidnost, ali ne nužno i stabilnost“ — objašnjava se u tekstu.
„Vozači Ubera se često predstavljaju kao simbol budućnosti rada. U Latinskoj Americi i na Karibima, oni su možda nešto drugo: odraz sadašnjosti. Njihova iskustva pokazuju kako milioni ljudi već prebrođuju nestabilne prihode, slabe sisteme zaštite i stalnu potrebu za prilagođavanjem“ — dodaju autori studije.
Izvor: Banca y Negocios
