Испитаници као главну предност наводе прилагодљивост, мада истовремено признају да немају социјалну заштиту.
Возачи Убера у Латинској Америци и на Карибима су у великој већини мушкарци (91%) са високом разином универзитетског образовања (57%), који овај посао обављају са скраћеним радним временом како би допунили своје приходе, наводи се у студији коју је ове среде објавила Међуамеричка развојна банка (ИДБ/BID).
Студија је открила да просечан бруто приход по сату вожње износи 7,3 долара. Притом мушкарци на платформи раде скоро 20 часова недељно, док жене раде 16 часова.
Анкетирано је више од 13.700 возача у осам земаља региона: Аргентини, Бразилу, Чилеу, Колумбији, Костарики, Еквадору, Мексику и Доминиканској Републици.
„Већина ради са скраћеним радним временом и цени самосталност коју нуди ова врста посла, чак и више од плаћених послова са сличним приходима“ — указују двојица стручњака ИДБ-а на блогу ове установе.
Суочени са нестабилношћу тржишта рада и потребом да „саставе крај с крајем“, возачи, који у просеку имају 41 годину, одлучују се за улазак у овај прилагодљив, али нестабилан посао.
Само једна трећина возача уплаћује доприносе за пензију захваљујући Уберу. „Возачи се окрећу Уберу током рецесија, периода незапослености или личних криза. Платформа нуди тренутну доступност и ликвидност, али не нужно и стабилност“ — објашњава се у тексту.
„Возачи Убера се често представљају као симбол будућности рада. У Латинској Америци и на Карибима, они су можда нешто друго: одраз садашњости. Њихова искуства показују како милиони људи већ преброђују нестабилне приходе, слабе системе заштите и сталну потребу за прилагођавањем“ — додају аутори студије.
Извор: Banca y Negocios
