Huan de Dios Gevara Kampoj: Srbija, Peru i retki metali

U Srbiji stanovništvo s oprezom gleda na projekte iskopavanja rudnih bogatstava, pa je vlada pod pritiskom protesta čak bila primorana odustati od eksploatacije litijuma kompanijom Rio Tinto. Rudarska industrija Perua je u usponu — da li se ona suočava sa protivljenjem ekologa? Na ovo pitanje za izdanje „Dva Juga“ odgovorio je dr Huan de Dios Gevara Kampoj (Juan de Dios Guevara Campoy), ekonomista iz Perua.

To je dobro poređenje. Iako je Peru globalna rudarska sila sa desetlećima iskustva, realnost je da ekološko protivljenje ne samo što postoji, već je i jedan od najvećih strukturnih izazova u zemlji.

Uporedna analiza napetosti u peruanskom kontekstu i poređenju sa slučajem Rio Tinta:

1. „Status“ rudarstva: Ekonomski motor naspram pretnje

Za razliku od Srbije, gde se rudarenje litijuma vidi kao novi i ometajući upad u poljoprivredne zone (poput doline Jadra), u Peruu rudarstvo predstavlja oko 10% BDP-a i više od 60% izvoza.

• U Srbiji: Nepoverenje je preventivno. Postoji strah da će litijum uništiti poljoprivredni način života bez jasne koristi za običnog građanina.
• U Peruu: Postoji odnos „ljubavi i mržnje“. Priznaje se ekonomski značaj, ali postoji istorijska trauma zbog ekoloških posledica (zagađene reke, jalovišta) koja hrani otpor.

2. Znakoviti sukobi u Peruu

Peru je imao svoje „Rio Tinto trenutke“, gde je pritisak javnosti zaustavio projekte vredne milijarde dolara. Prema podacima zaštitnika građana, preko 60% društvenih konflikata u zemlji su socio-ekološke prirode i povezani su sa rudarstvom.

3. Faktor vode: Zajednička tačka

Ako su u Srbiji zabrinuti zbog vode, u Peruu je to centralna tačka. Najpoznatiji slogan peruanskih protesta glasi: „Voda-da, zlato-ne!“ (¡Agua sí, oro no!).

• U peruanskim Andima, rudarstvo se upravo takmiči s poljoprivredom za pristup izvorima u oblastima oskudnim vodom.
• Dojam je takav da država nema ni tehničkih mogućnosti, ni političku volju kontrolisati rudnike da ne zagađuju izvore.

4. Razlike u odgovoru vlade

• U Srbiji: Vlada se kolebala između otkazivanja projekta (pod izbornim pritiskom) i pokušaja njegove reaktivacije putem međunarodnih arbitraža.
• U Peruu: Vlade obično agresivno podupiru rudarstvo zarad punjenja državne kase. Međutim, kada se protesti razbuktaju (sa blokadama puteva), država često proglašava „vanredno stanje“ ili otvara „pregovaračke stolove“ koji ponekad traju godinama bez rešavanja suštine problema: društvene licence.

Rezime:

Peru nije „rudarski raj“ bez protesta kako se ponekad čini spolja. Kao i u Srbiji, peruanski građani sumnjaju u Studije o proceni uticaja na životnu sredinu (SPUŽS) koje finansiraju same kompanije.

Velika razlika je u tome što je u Peruu rudarstvo toliko životno važno za ekonomiju da zemlja ne može sebi priuštiti napuštanje te industrije, pa živi u stanju „stalne napetosti“ umesto svekonačnog zatvaranja priče, kakvo je Srbija pokušala sa Rio Tintom.

Zašto je rudarstvo u Peruu stalno bojno polje? Ključno je pogledati Prethodne konsultacije (Consulta Previa) i kako država pokušava (i često ne uspeva) uravnotežiti prava domorodaca sa stranim ulaganjima.

Detalji o mehanizmima kontrole i njihovim slabostima:

1. Zakon o prethodnim konsultacijama (Zakon br. 29785)

Peru je bio prva zemlja u Latinskoj Americi koja je primenila zakon zasnovan na Konvenciji 169 MOR-a. U teoriji, ovo bi trebalo da spreči sukobe, ali u praksi izaziva mnogo razočaranja:

• Pravo: Država je dužna da se konsultuje sa domorodačkim narodima pre odobravanja ma kog projekta koji utiče na njihova kolektivna prava.
• Zamka (veto): Ovde je ključni moment: Prethodna konsultacija ne daje pravo na veto. Ako nakon dijaloga nema dogovora, država ima poslednju reč i može odlučiti da se projekat nastavi „za dobrobit nacije“.
• Sukob: Mnogi građani i zajednice osećaju da je proces samo „formalna procedura“ za overavanje odluke koja je već doneta u kancelarijama Lime.

2. Zašto zakoni ne uspevaju: tehničko nepoverenje

Kao i kod Rio Tinta u dolini Jadra, glavni problem u Peruu je ko nadzire rudarsku kompaniju.

• Studije uticaja na životnu sredinu (SPUŽS): Često ih plaća sama kompanija. Iako ih pregleda državno telo (SENACE), narod vidi sukob interesa: „Ako ti plaćaš naučnika, naučnik će reći šta ti želiš“ — to je uobičajeno mišljenje.
• Kapacitet nadzora: Organ zadužen za ekološke globe (OEFA) često se doživljava kao slab. Na izrečene kazne kompanije često ulažu žalbe na sudu, pa prođu godine pre nego što se plati i cent za izlivanje otrova.

3. Anatomija jednog sukoba: slučaj „Las Bambas“

Ovo je savršen primer kako projekat koji je „ispunio sve uslove“ može da se pretvori u trajni haos.

1. Promena plana: Prvobitno je mineral trebalo da se transportuje rudarskim cevovodom (podzemnim). Kompanija je promenila plan i odlučila da ga prevozi ogromnim kamionima po zemljanom putu.

2. Reakcija: Stalni prašina i buka uticali su na zdravlje zajednica. Vlada nije konsultovala stanovništvo o toj promeni.

3. Rezultat: Put je poslednjih godina bio blokiran stotinama dana. Zajednice sada traže naknadu za pravo prolaza kroz „njihove zemlje“, što je ekološki sukob pretvorilo u čisto ekonomski i sopstvenički.

Uporedni prikaz krajnje situacije

Sravnjujući situaciju u Srbiji sa situacijom u Peruu:

Zaključak

U Peruu uspeh rudarskog projekta ne zavisi od zakona, već od „društvene licence“. Bez stvarnog pristanka lokalnog stanovništva, ni najsavršeniji zakon ne može sprečiti da se projekat od 5 milijardi dolara zaustavi jednostavnom blokadom puta.

Kako kompanije pokušavaju da se promene (Pouke za Srbiju)

Ovo je deo u kojem industrija pokušava da „uči iz sopstvenih grešaka“ kako ne bi završila kao projekat Rio Tinto u Srbiji. U Peruu su kompanije prešle sa modela „donacija“ (poklanjanja stvari) na model „zajedničke vrednosti“.

Tri stuba opstanka rudarstva u neprijateljskom okruženju:

1. Kraj „slatke vode“: desalinizacija

Najveći strah u Srbiji i Peruu dolazi zbog vode.

• Strategija: Izgradnja postrojenja za desalinizaciju na obali i pumpanje prerađene morske vode do rudnika (ponekad i preko 4.000 metara nadmorske visine).
• Primer: Projekat Tía María, koji je godinama bio blokiran, sada planira da koristi 100% desalinizovanu morsku vodu kako bi uverio poljoprivrednike da neće dirati njihove izvore za navodnjavanje.

2. Od „suseda“ do „partnera“: zajednička preduzeća

Ranije je rudnik sve dovozio izvana, što je stvaralo ogorčenje, jer je bogatstvo „prolazilo mimo“.

• Strategija: Kompanije sada pomažu zajednicama da osnuju sopstvena preduzeća.
• Rezultat: Danas u zajednicama postoje firme koje rudniku iznajmljuju vozila, prodaju obroke ili održavaju puteve. Ako se rudnik zatvori zbog protesta, zajednica gubi i sopstveni biznis — način usklađivanja ekonomskih interesa.

3. „Socijalni učinak“ i prozračnost u realnom vremenu

Kompanije su shvatile da se nepoverenje rađa iz nedostatka pouzdanih informacija.

• Sudeonički nadzor: Vođe zajednica i NVO pozivaju se uzeti uzorke vode zajedno sa kompanijom. Nije dovoljno da kompanija kaže „voda je čista“, već da zajednica to vidi u laboratoriji.
• Stalno prisustvo: Umesto kancelarija samo u Limi, sada imaju „socijalne upravitelje“ koji žive u selima, govore lokalne jezike (kečua ili ajmara) i deluju kao posrednici pre nego što nesporazum preraste u protest.

Šta se može naučiti od Perua

I pored ovih pomaka, problem nije rešen. Tokom 2025. i 2026. godine u Peruu je planirano više od 11 milijardi dolara novih projekata, a strategija više nije da se ubedi vlada u prestonici, već porodica koja živi pored nalazišta.

Ključni podatak: U Peruu je nelegalno rudarstvo ogroman problem. Ponekad su „ekološki“ protesti finansirani od strane nelegalnih rudara koji ne žele da velika registrovana kompanija dođe i preuzme kontrolu nad teritorijom.

Kritički kontrolni spisak za građanski nadzor
(zasnovan na iskustvu Perua)

1. Upravljanje vodom: odakle dolazi i kuda ide?

• [   ] Da li se koristi voda iz lokalnih vodovoda ili podzemnih izvora? Ako kompanija planira da koristi istu vodu kao poljoprivrednici, sukob je neizbežan. U Peruu je sada idealno rešenje desalinizacija ili zatvoreni krug (prerada 95% vode).
• [   ] Sudeonički nadzor? Ugovor mora uključivati sredstva za nezavisne laboratorije (koje bira zajednica, a ne kompanija) za mesečne analize vode.

2. „Crna kutija“ otpada (jalovišta)

• [   ] Suva jalovišta? To je najsavremenija i najbezbednija tehnologija. Izbegava se postojanje zagađenih vodohranilišta koja  mogu prsnuti (kao u Brazilu). Jeste skuplje, ali je mnogo bezbednije.
• [   ] Plan zatvaranja rudnika? Da li postoji bankarska garancija koja osigurava da, ako kompanija ode, ima dovoljno novca da se sve očisti?

3. Opipljive koristi (izvan poreza)

• [   ] Kvote za lokalno zapošljavanje? Ugovorom se moraju predvideti minimalan procenat (npr. 70%) lokalne nekvalifikovane radne snage i planovi obuke za kvalifikovanu.
• [   ] Lokalni dobavljači? Da li se kompanija obavezuje da kupuje hranu, koristi prevoz i usluge preduzeća iz Jadra?

4. Upravljanje i pravda

• [   ] Nezavisan mehanizam žalbi? Postoji li kancelarija gde seljak može prijaviti da mu je kamion iz rudnika ubio životinju i dobiti odgovor za 48 sati bez suda?
• [   ] Klauzule transparentnosti? Ugovor mora biti javan. U Peruu su tajni ugovori uvek završavali sa sumnjama u korupciju i nasilnim protestima.

Završni savet

U Peruu smo naučili da se „poverenje ne kupuje novcem, nego izgrađuje prisustvom“. Ako Rio Tinto razgovara samo sa vladom u Beogradu, a nema otvorenu kancelariju u dolini Jadra, s inženjerima spremnim da projekat objasne prostim jezikom, projekat je osuđen na društveni neuspeh.

Ukratko: Slučaj Rio Tinto u Srbiji i projekti u Peruu imaju isti koren — opravdan strah od gubitka vode i zemlje. Razlika je u tome što je Peru laboratorija tridesetogodišnjih grešaka i uspeha, u kojoj smo naučili da nijedan državni zakon nema veću težinu od odobrenja ljudi koji žive na samom nalazištu.