Kako ocenjujete proteklu godinu za Argentinu? Da li se ekonomija zemlje izvlači iz krize, s obzirom na politiku Havijera Mileja, ili se situacija pogoršava? Na ova pitanja za Dva Juga odgovara Oskar Rotundo, novinar i urednik.
Po mom mišljenju, ne postoji politika Mileja. Ono što postoji jeste niz ekonomskih i političkih mera podržanih procesom institucionalne korupcije, što mu omogućava da privlači druge aktere, dajuće zakonodavnu podršku projektu koji pokušava da se prilagodi uslovima što ih zahteva MMF koji je, zajedno sa drugim kreditorima, taj ko finansira proces zaduživanja da bi nacrtao lažni fiskalni suficit i cenu dolara koja obuzdava inflaciju na račun pljačke i razgradnje dela države, namenjenog zaštiti najranjivijih društvenih slojeva, privatizacije državnog obrazovanja, javnog zdravstva i uništenja nacionalne industrije kroz uvoz bez ikakvih uslovljavanja. Ovo povećava nezaposlenost i zatvaranje preduzeća, istovremeno izazivajući beg multinacionalnih preduzeća koja se sele u zemlje poput Brazila da bi otuda izvozila ono što se ovde proizvodilo.
To utiče na radni i proizvodni sektor, stručnjake u zdravstvu i obrazovanju, kao i istraživače u CONICET-u (Nacionalnom savetu za naučna i tehnička istraživanja). Pogoršavaju se uslovi rada i smanjuje se kupovna moć većine društva i sve to smanjenje izbacuje iz sistema hiljade ljudi koji će s vremenom prerasti u milione.
Argentina je potopljena u agoniju terminalne bolesti koja će uništiti i same njene zagovornike.
Pobeda argentinske vlade na zakonodavnim izborima 2025. je ostvarena prevarom pretpostavljenog finansijskog spasavanja od strane Trezora Sjedinjenih Država, između ostalih fenomena, koji bi se mogli analizirati u drugom tekstu. U vezi s ovom posebnom izbornom situacijom možemo videti da nas ona stavlja pred rastuću ekonomsku podređenost zemlje.
Pored ekonomskog aspekta, za razvoj ovog konteksta podređenosti, postoji nova Politika nacionalne obaveštajne službe Državne obaveštajne službe (SIDE), koja daje prednost strategiji bezbednosti i nadzora nad akterima koji bi mogli da prijave ili spreče izvršenje ovih planova uništenja zemlje pod stranim uticajem, posebno u kontekstu rekonfiguracije svetskog poretka.
SIDE je pozvana da bude jednim od oruđa podređivanja Sjedinjenim Državama, jemčeći jačanje autoritarizma pod institucionalizacijom strategija koje neutrališu narative suprotstavljene neoliberalizmu.
Stvaranje Nacionalnog antiterorističkog centra (CNA) i saradnja s američkim snagama se tumače kao mere za zadovoljavanje interesa Sjedinjenih Država i cionizma, koji se danas nalaze pod zakonodavnim kišobranom, što im omogućava teritorijalni napredak putem Režima podsticaja velikih investicija (RIGI), koji ne samo što porađa proces dekapitalizacije načinom na koji je postavljen, već bi srednjoročno mogao imati negativne posledice po argentinsku ekonomiju.
S druge strane, Međunarodni monetarni fond (MMF) vrši pritisak da se usili strukturno prilagođavanje, što bi moglo pogoršati ekonomsku situaciju u okviru nemoralnog povećanja jaza između sve manje klase bogataša, koji se okorišćavaju poreskim olakšicama i pristupom jeftinim dolarima, i sve veće klase oštećenih nasilnim merama oduzimanja prava, nezaposlenosti i osiromašenja, što će pre ili kasnije dovesti do neizbežnog sukoba i kraha upravljivosti u ovim uslovima.
