ЕКЛАК: Латинска Америка 2024. забележила најнижу стопу сиромаштва откад се она прати

ЕКЛАК препоручује различите стратегије, попут смањења образовне неједнакости, отварања квалитетних радних места, напредка у области родне равноправности и друштвене бриге и даљег јачања социјалних установа и њиховог финансирања.


25,5% становништва Латинске Америке (око 162 милиона људи) живело је 2024. године у условима новчане оскудице, што представља пад од 2,2% у односу на претходну годину и најнижи је ниво од када постоје упоредиви подаци, објавила је у среду Економска комисија ОУН за Латинску Америку и Карибе (ЕКЛАК).

„Смањење броја становника налазећих се у ситуацији сиромаштва на регионалном нивоу 2024. године углавном се објашњава резултатима у Мексику и, у мањој мери, у Бразилу“, указује агенција Уједињених нација у свом извештају „Друштвени преглед Латинске Америке и Кариба 2025“.

Према документу, крајње сиромаштво погодило је 9,8% становништва (62 милиона људи) у 2024. години, што представља пад од 0,8 процентних поена у односу на претходну годину, али је и за 2,1 процентна поена више од стопе забележене 2014. године, када је забележен најнижи ниво у последње три деценије.

За 2025. годину, организација са седиштем у Сантијаго де Чилеу „пројектује благо смањење сиромаштва, због ограничених перспектива регионалног раста“.

У истом истраживању, међународна организација истиче да је вишедимензионално сиромаштво опало са 34,4% становништва региона 2014. године на 20,9% 2024. године, „углавном захваљујући напретку у области стамбених и других услуга“.

ЕКЛАК је у октобру повисила своју прогнозу регионалног раста за ову годину за две десетине процентног поена — на 2,4%, док је за 2026. годину задржала процену на 2,3%.

Латинска Америка, која се сматра најнеједнакијим регионом на свету, завршила је и 2023. и 2024. са растом од 2,3%.

Што се тиче неједнакости, организација је упозорила да „концентрација прихода и даље остаје екстремна у Латинској Америци, пошто најбогатних 10% захвата 34,2% укупног прихода, док најсиромашнијих 10% достиже само 1,7%“.

„Иако показује спор силазни тренд, просечни Ђинијев коефицијент за Латинску Америку и Карибе остаје највиши од свих региона на свету — нижи је само од једног подрегиона у подсахарској Африци и за 14 процентних поена премашује онај Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД)“, наводи ЕКЛАК.

Извор: Banca y Negocios

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *