Zamenik državnog sekretara SAD Kristofer Landau saopštio je da su Vašington i La Paz obnovili diplomatske odnose na nivou ambasadora. Landau je izrazio nadu u skorije imenovanje šefova diplomatskih misija. Paz je obnovu dijaloga okarakterisao kao pragmatičan zaokret u spoljnoj politici Bolivije.
Na šta Paz računa nastojeći da obnovi odnose sa SAD? Da li je to potez osujećivanja u svetlu agresivne politike Bele kuće u Latinskoj Americi ili pokušaj da se unutrašnji problemi reše uz podršku SAD? Koji su rizici takve politike?
Kanela Krespo, pravnica i članica MAS-IPSP (Pokret ka socijalizmu — politički instrument za suverenitet naroda, pod vođstvom Eva Moralesa)
Postoji ofanziva SAD da kontrolišu čitav region, a Bolivija nije izuzetak. Radi se, praktično, o klubu zavisnosti. Verovatno je da će put Bolivije ličiti na onaj današnje Argentine, u kojoj se učvrstio veoma agresivan neoliberalni sistem.
Marselo Arekipa, politikolog
Odnosi koji se uspostavljaju između Bolivije i Sjedinjenih Država očigledno su interesni odnosi, a ti interesi zavise od stepena političke i geopolitičke moći koju ima jedna i druga zemlja.
U datom slučaju, Sjedinjene Države, očigledno, nisu došle u Boliviju sa namerom da uspostave horizontalan odnos, već pre vertikalan, koji će biti uslovljen ekonomskim potrebama Bolivije i političkim, ali i ekonomskim, ciljevima SAD.
Dakle, izvesno je, po mom mišljenju, da će postojati određena kontrola bolivijske politike od strane Sjedinjenih Država, i ti odnosi su, naravno, veoma pragmatični u najširem smislu te reči, što je povezano s tim što SAD žele, jednom zauvek, to jest, što je pre moguće, da u potpunosti zatvore ideju da u Južnoj Americi postoji zaokret ka desnici.
Solanže Kabrera je predavač na univerzitetu u Boliviji, sociolog i politikolog, pristalica Eva Moralesa. Završila je osnovne studije u oblasti obrazovanja, diplomirala na Univerzitetu Ksavijer de Čukisaka u San Francisku i Višoj školi za obuku nastavnika Mariskal Sukre. Trenutno se bavi obukom lidera u raznim virtuelnim školama.
Neke činjenice
Rodrigo Paz, izabrani predsednik Bolivije, od svog trijumfa u prvom krugu, a još više nakon drugog kruga, nastojao je na sve načine da se ogradi od levičarskih sektora, naročito od pokreta koji predvodi Evo Morales, najavljujući sve više agresivne i antinarodne mere.
Prvo, zbog njegovih nesrećnih izjava tičućih se Kube, Venecuele i Nikaragve, Bolivarski savez za narode naše Amerike (ALBA-TCP) odlučio je da obustavi odnose sa budućom bolivijskom vladom. Iako se pojašnjava da ta odluka neće uticati na odnose sa bolivijskim narodom, to je težak udarac za međunarodne odnose.
S druge strane, predsednik Paz je, pod izgovorom „promene institucionalnog imidža“, započeo svoj mandat osporavajući simbole poput vifale i čakane, koje su narodi i narodnosti starosedelaca s mukom izborili kao zvanične ambleme Višenacionalne Države Bolivije. To je izazvalo opšte nezadovoljstvo i protest brojnih društvenih grupa.
Pored toga, još pre nego što je stupio na dužnost predsednika Bolivije, Paz je otputovao u SAD sa svojim ekonomskim timom, izjavivši da će održati sastanke sa američkom vladom, multilateralnim organizacijama i poslovnim ljudima kako bi, navodno, obezbedio priliv dolara i goriva u zemlju.
Da bi se razumela ova situacija, treba podsetiti da je Evo Morales, tokom svoje vladavine, zauzeo otvoreno antiimperijalistički stav, pa je proterao tadašnjeg američkog ambasadora Filipa Goldberga, Upravu za borbu protiv droga SAD (DEA), Agenciju za međunarodni razvoj (USAID) i sve nevladine organizacije (NVO); drugim rečima, sve ustanove koje su narušavale suverenitet zemlje. To je izazvalo protest tradicionalne desnice, koja se istorijski sporazumaštvom i potkupljivošću u odnosu prema imperijalizmu, ali i podršku većine stanovništva, zbog čega je popularnost Moralesove vlade dostigla neslućene visine.
Međutim, Rodrigo Paz je, čim je stupio na dužnost, najavio obnavljanje diplomatskih odnosa sa vladom SAD, što je potvrdio američki podsekretar Kristofer Landau.
Značenja
Na razočaranje onih što su mislili da će nova vlada zauzeti centrističku ili umereno desničarsku poziciju, kako vreme prolazi, Rodrigo Paz sve jasnije otkriva svoje pravo lice, a to znači da će postati nova verzija neoliberalnih predsednika koji su vladali pre Eva Moralesa.
Istina je da se Bolivija, usled loše uprave Luisa Arsea Katakore, ponovo suočila s ekonomskom krizom, kao i pre dve decenije; međutim, umesto da je rešava uz pomoć regionalnih organizacija ili zemalja BRIKS-a, nova vlada odlučuje da se okrene anglosionističkom imperijalizmu. U tom smislu, sve ukazuje da Rodrigo Paz predstavlja novu bolivijsku desnicu — ali i dalje pokornu, slugeranjsku, poslušnu imperiji i, samim tim, suprotstavljenu interesima bolivijskog naroda.
Ova situacija je nedopustiva, imajući u vidu da Tramp pretnjama najavljuje upade u latinoameričke zemlje, počevši od Venecuele i Kolumbije, isključivo radi prisvajanja prirodnih bogatstava. Ipak, Rodrigo Paz pokazuje da ga suverenitet zemlje ne zanima, verujući da će obnovom odnosa sa SAD „otvoriti Boliviju svetu i dovesti svet u Boliviju“; drugim rečima, prepustiti zemlju na milost stranim interesima, jer je za desnicu SAD — ceo svet. Uz to, oni ponovo gledaju na Boliviju kao na još jednog prosjaka; u prilog tome govore reči podsekretara Landaua da će njegova vlada „pokloniti 700.000 dolara u lekovima i testovima za dijagnostiku HIV-a“ (SWI, 10/11/25) — dakle, donose nam drangulije da bi prigrabili naša bogatstva.
Rodrigo Paz na sve strane ističe da je, za razliku od Eva Moralesa, započeo „cvatuće prijateljstvo“ sa SAD; ali svi se sećamo reči Henrija Kisindžera: „Biti neprijatelj Sjedinjenih Država je opasno, ali biti prijatelj je kobno“. To znači da bolivijski narod mora nastaviti borbu.
