Vašington će sniziti carine na najvažnije proizvode, a Argentina olakšati uvoz prerađevina. Sporazum između administracija Trampa i Mileja dovešće do uništenja hiljada osnovnih i pratećih radnih mesta. U razgovoru za PIA-Global, Alisija Kastro, bivša argentinska ambasadorka u Venecueli i Ujedinjenom Kraljevstvu, tvrdila je da ovaj sporazum predstavlja „potpunu predaju našeg suvereniteta“.
U sledećem koraku na putu podvrgavanja Argentine neokolonijalnoj pljački, Bela kuća je u četvrtak, 13. novembra, objavila „Zajedničku deklaraciju o okviru sporazuma između Sjedinjenih Država i Argentine o uzajamnoj trgovini i investicijama“.
Tekst jasno opisuje ulogu koju će svaka zemlja igrati u ovom partnerstvu. Dok će Sjedinjene Države sniziti carine na sirovine (ključne prirodne resurse za razvoj svoje industrijske moći koji zahtevaju malo dodate vrednosti od zemlje porekla), Argentina će olakšati uvoz prerađenih proizvoda (sa visokom dodatom vrednošću) i tehnologije iz Sjedinjenih Država, što očigledno ide u korist američkoj industriji na štetu argentinske.
Iako je argentinska vlada pokušala sporazum predstaviti kao nešto što zemlju stavlja u povlašćen položaj, stvarnost je da je istog dana Bela kuća objavila slične sporazume sa još tri latinoameričke zemlje: Ekvadorom, Gvatemalom i El Salvadorom.
Sporazum dovodi u opasnost hiljade osnovnih i pratećih radnih mesta u argentinskom industrijskom sektoru.
Ovi projekti, koje je argentinski narod već iskusio za vreme poslednje vojne diktature (1976-1983) i u periodu „putenih odnosa“ (las relaciones carnales) tokom neoliberalne decenije 1990-ih, obično slede isti obrazac: uvoz prerađevina, kojim se uništava argentinska proizvodnja i, samim tim, radna mesta; povećana nezaposlenost i gubitak otpornosti sindikata; rastuća nezaposlenost slabi još i pregovaračku moć radnika, što dovodi do sve nižih plata i daljeg pada kupovne moći. Sve to pogoršava krizu unutar države koja se povlači iz socijalnih programa i učvršćuje svoju represivnu ulogu.
U skladu s ovom odlukom o sprovođenju politike koja podrazumeva uništenje velikog dela argentinske industrije, nedavno su se pojavile vesti o smanjenju budžeta tehničkih škola. Logično, zemlja bez industrije nema potrebu da obučava tehničare.
Još u julu 2025. godine, prema pisanju lista Infobae, argentinska industrija prolazila je kroz „kritičnu fazu stagnacije koja utiče na formalno zapošljavanje“. U članku je istaknuta izjava Martina Rapaljinija, predsednika Industrijskog saveza Argentine (UIA), koji je tvrdio da „od marta ove godine sektor gubi između 1.000 i 1.500 radnih mesta mesečno. Neprestani pad ekonomske aktivnosti i nedostatak strukturnih uslova za utakmicu pod jednakim uslovima po njegovom mišljenju su glavni uzročnici ovog trenda“.
Sporazum objavljen ovog četvrtka predstavlja „lapot“, poslednji udarac koji će dokrajčiti nacionalnu industriju, već teško ranjenu posledicama mera preduzetih tokom prve dve godine administracije Havijera Mileja.
Ponovo oživljeni ALCA
U intervjuu za PIA-Global, Alisija Kastro, bivša argentinska ambasadorka u Venecueli i Ujedinjenom Kraljevstvu, izjavila je: „Ovo je ponovo oživljeni ALCA. To nije sporazum, već ugovor o pristupanju Sjedinjenim Američkim Državama.“
„Ne postoji uzajamni trgovinski sporazum kako nam žele predstaviti. Argentina se obavezuje da ukine carinske barijere, prihvati američke sertifikate, ublaži sanitarne kontrole, otvori tržište automobila i farmaceutskih proizvoda; dok Sjedinjene Države nude samo da razmotre smanjenje carina za određene resurse i neke sirovine. Ništa više“ — naglasila je Kastro.
Bivša ambasadorka je ukazala: „Najavljuje se otvaranje poljoprivredno-prehrambenog tržišta koje bi olakšalo ulazak američke govedine, piletine i svinjetine kroz skraćene procedure. Ovo očigledno šteti malim i srednjim argentinskim poljoprivrednim proizvođačima u sektoru gde Sjedinjene Države posluju sa subvencijama i sanitarnom strukturom koja je neuporediva s argentinskom“.
„Argentina se obavezuje da će prihvatiti američke standarde za vozila, mašine, medicinske uređaje i farmaceutske proizvode“ — naglasila je.
Kastro je istakla da „sve ovo takođe znači da Argentina krši pravila Merkosura, jer se u okviru tog bloka zahteva zajednička spoljna politika, kolektivni spoljni pregovori i zajednička spoljna carina. Ništa od toga se ne poštuje. Pravila Merkosura su veoma jasna: nijedna zemlja ne može potpisati ovakvu vrstu sporazuma van tog okvira.“
Zatim je zaključila: „Ovaj sporazum je loš za argentinsku industriju, poljoprivredu i farmaceutske kompanije. To je potpuna predaja našeg suvereniteta“.
U nastavku su ključne tačke teksta koji je objavila Bela kuća:
Carine: Zemlje će međusobno otvoriti svoja tržišta za ključne proizvode. Argentina će obezbediti povlašćen pristup svom tržištu za američki izvoz, uključujući određene lekove, hemijske proizvode, mašine, informatičke tehnologije, medicinske uređaje, motorna vozila i širok spektar poljoprivrednih proizvoda. Kao priznanje ambiciozne agende reformi i trgovinskih obaveza Argentine, a u skladu sa poštovanjem relevantnih zahteva ekonomske bezbednosti i sigurnosti lanaca snabdevanja, Sjedinjene Države će ukinuti recipročne carine na određene nedostupne prirodne resurse i nepatentirane proizvode za farmaceutsku primenu. Pored toga, Sjedinjene Države mogu pozitivno razmotriti uticaj Sporazuma na nacionalnu bezbednost, uključujući uzimanje Sporazuma u obzir prilikom usvajanja trgovinskih mera prema Članu 232 Zakona o proširenju trgovine iz 1962. godine, sa izmenama i dopunama (19 U.S.C. 1862). Takođe, obe zemlje su se obavezale da unaprede uzajamne uslove pristupa tržištu za trgovinu govedinom.
Uklanjanje necarinskih barijera: Argentina je ukinula mnoge necarinske barijere koje su ograničavale pristup njenom tržištu, uključujući uvozne dozvole, čime se obezbeđuju pravedniji uslovi za međunarodnu trgovinu, i ovim sporazumom se obavezuje da neće zahtevati konzularne formalnosti za izvoz iz SAD u Argentinu. Štaviše, postepeno će ukinuti statističku taksu na proizvode iz SAD.
Standardi i procena usaglašenosti: Argentina se usklađuje sa međunarodnim standardima u različitim sektorima kako bi olakšala trgovinu. Argentina će dozvoliti uvoz američkih proizvoda koji su u skladu sa važećim američkim ili međunarodnim standardima, američkim tehničkim propisima ili američkim ili međunarodnim procedurama procene usaglašenosti, bez dodatnih zahteva za procenu, i nastaviće da uklanja necarinske barijere koje utiču na trgovinu u prioritetnim oblastima. Argentina će prihvatiti uvoz vozila proizvedenih u SAD koja ispunjavaju federalne američke standarde bezbednosti vozila i emisija, kao i sertifikate FDA i prethodna odobrenja za puštanje u promet medicinskih uređaja i farmaceutskih proizvoda.
Intelektualna svojina: Argentina je preduzela mere protiv značajnog i ozloglašenog regionalnog tržišta falsifikovane robe i nastaviće da poboljšava sprovođenje zakona protiv falsifikovane i piratske robe, uključujući i digitalno okruženje. Argentina se takođe obavezala da će se pozabaviti strukturnim izazovima navedenim u Specijalnom izveštaju 301 Kancelarije trgovinskog predstavnika Sjedinjenih Država za 2025. godinu, uključujući kriterijume za patentiranje, zaostale patente i geografske oznake, te da će raditi na usklađivanju svog režima intelektualne svojine sa međunarodnim standardima.
Pristup poljoprivrednom tržištu: Argentina je otvorila svoje tržište za živu stoku iz SAD, obavezala se da će dozvoliti uvoz živine iz SAD u roku od godinu dana i složila se da neće ograničavati tržišni pristup proizvodima koji koriste određene termine povezane sa sirevima i mesnim proizvodima. Argentina će pojednostaviti procese registracije proizvoda od govedine, mesnih proizvoda, iznutrica i proizvoda od svinjetine iz SAD i neće primenjivati zahteve za registraciju pogona za mlečne proizvode uvezene iz SAD. Obe zemlje će sarađivati na rešavanju necarinskih barijera koje utiču na trgovinu hranom i poljoprivrednim proizvodima.
Rad: Argentina je ponovo potvrdila svoju posvećenost zaštiti međunarodno priznatih radnih prava. Takođe će usvojiti i sprovesti zabranu uvoza robe proizvedene prisilnim ili obaveznim radom i ojačati sprovođenje zakona o radu.
Životna sredina: Argentina se obavezala da preduzme dodatne korake u borbi protiv ilegalne seče šuma; da podstakne ekonomiju efikasnijeg korišćenja resursa, uključujući sektor retkih minerala; i da u potpunosti sprovede svoje obaveze prema Sporazumu o subvencijama za ribarstvo Svetske trgovinske organizacije.
Usklađivanje ekonomske bezbednosti: Argentina će ojačati saradnju sa Sjedinjenim Državama u borbi protiv netržišne politike i prakse drugih zemalja. Obe zemlje su se takođe obavezale da će odrediti alate za usklađivanje pristupa kontroli izvoza, bezbednosti investicija, izbegavanja plaćanja carina i drugih bitnih pitanja.
Trgovinski razlozi i mogućnosti: Argentina i Sjedinjene Države će sarađivati na olakšavanju investicija i trgovine u oblasti retkih minerala. Takođe su se složile da rade na stabilizaciji globalne trgovine sojom.
Državna preduzeća i subvencije: Argentina se obavezala da će se pozabaviti potencijalnim poremećajima koje donose državna preduzeća i da će preispitati industrijske subvencije koje bi mogle uticati na međusobne trgovinske odnose.
Digitalna trgovina: Argentina se obavezala da će olakšati digitalnu trgovinu sa Sjedinjenim Državama priznajući Sjedinjene Države kao odgovarajuću jurisdikciju prema argentinskom zakonu za prekogranični prenos podataka, uključujući lične podatke, i da neće diskriminisati američke digitalne usluge ili proizvode. Argentina takođe namerava priznati elektronske potpise važeće po zakonima SAD kao važeće u svom zakonodavstvu.
Ektor Bernardo je novinar, pisac i profesor Uvoda u savremeno društveno i političko mišljenje na Fakultetu novinarstva i društvene komunikacije Nacionalni univerziteta La Plata (UNLP). Član je tima PIA Global.
Naslovna fotografija: Mark Šifelbaj — AP
Izvor: PIA
