Перу се суочава са егзистенцијалном прекретницом. Нова политичка криза, обележена нестабилношћу и рециклирањем елита, довела је до институционалног колапса, присиљавајући нас да се замислимо над природом пропадања наше демократије.
Ова криза је превазишла националне границе. У понедељак, 27. октобра, угледни „Њујорк тајмс“ објавио је чланак у рубрици „Мишљења“ под насловом „Није потребан диктатор да би се уништила демократија“, чији је аутор Вил Фриман, истраживач Савета за спољне послове. У Перуу је текст коментарисао политиколог Сантијаго Каранза-Велез. Реч је о два, наизглед супротстављена, става, који оцртавају координате наше кризе: смрт слободе без диктатора и распад власти без замене.
Ова ситуација захтева грађански одговор. Да бисмо га изградили, морамо разумети два става који објашњавају тренутну крхкост земље:
Фриманова теза: смрт слободе под утицајем паралелних центара моћи
Фриман упозорава да претња не долази из класичне диктатуре, већ из подмуклијег процеса — заробљавања државе паралелним структурама моћи. Мафија, организовани криминал и илегалне економије — као што су незаконита експлоатација руда, трговина дрогом и корупција — заузели су делове државног апарата или делују у дослуху с њим, испразнивши грађанске слободе од сваког стварног садржаја.
„Развучена коалиција утицајних политичких актера“ — Кејко Фухимори, Луна Галвез, Серон, Акуња, Лопез Алиага, између осталих — користи Конгрес да би гурала „законе у служби криминала“ и обезбедила некажњивост својих мрежа. Резултат је неуспешна, пљачкашка и саучесничка држава, која не штити грађанина од несигурности нити од изнуде.
Одговор Каранза-Велеза: распад власти без замене
Каранза тврди да кризу ствара не аутократизација, већ потпуна фрагментација власти. Не постоји опресивни Левијатан, већ празнина ауторитета: „политички канибализам“ који паралише управљање државом и ствара „нову равнотежу слабости“.
Слобода у овом виђењу не нестаје под јармом, већ услед одсуства власти која би је могла јемчити. Мафија цвета као последица напуштене државе и политичке класе која прождире себе у унутрашњим борбама.
Синтеза
Оба виђења описују исту трагедију из различитих, али нераздвојивих углова: одсуство ауторитета и политичка фрагментација плодно су тле за преузимање контроле и инструментализацију државе од стране паралелних структура. Корупција и неуспешност државе су две стране исте медаље. Грађанин живи заробљен у пропалој, отетој или неоперативној држави.
Грађански задатак
У таквим околностима, мисија грађана на путу ка предстојећим изборима је јасна: изградити легитимну и функционалну власт која ће се супротставити овој коалицији несреће и демонтирати је.
Пут није апстиненција нити неважећи глас, који само јача рециклирани систем смањујући праг победе организованих мањина. Потребно је стратешко деловање које ће обезбедити улазак критичне масе етичких лидера, са јасним планом обнове државног ауторитета.
Кампања се мора усредсредити на квалитет кандидата, а не на њихову идеологију. Циљ је активно одбацивање гласањем читаве политичке класе која представља статус кво корупције и некажњивости.
Одатле произилази предлог: „Кампања 0 KM“, усмерена на разбијање рециклираног система. Њена основа би могла бити „Грађанска опсерваторија досијеа“ — дигитална и јавна база података која би бележила:
* Пресуде или судске истраге.
* Гласове за законе „у служби криминала“ или некажњивости.
* Породичне или економске везе са паралелним центрима моћи.
Томе би се придружила национална кампања: „Глас страха против гласа наде“, која би чињеницама показала стварну цену „поновљеног гласа“: несигурност, изнуду, економску парализу. „Твој глас за X је глас за изнуду“.
Потребно је покренути талас подршке кандидатима 0 км, са чистом биографијом и јасном посвећеношћу обнови државе. Уз то, захтевати усвајање „Минималног плана за спас ауторитета“, који би нове вође обавезао на јавно потписивање обавезе о:
* Поништавању закона у служби криминала.
* Јачање јавног тужилаштва и истражних могућности.
* Деполитизацију правосуђа.
Перуанска дилема се не решава популизмом нити месијанизмом, већ легитимним ауторитетом и грађанском обновом.
Закључак
Перуу не треба диктатор: треба му ауторитет и обнова. Не гласајте за оне који имају корист од неуспешности. Гласајте 0 KM: нула везе с несрећом.
Предстојећи избори неће бити само још једни у низу: то је последња прилика да се спречи даље рециклирање система. Изазов је изабрати вође способне да прекину инерцију хаоса и обнове државни ауторитет против паралелних структура.
Само један демократски Левијатан — који обезбеђује ред, закон и правду — може спасити земљу од криминалне пљачке и институционалног суноврата.
Кроз информисано одбацивање старих и подршку кандидата „0 KM“, Перу може своју кризу претворити у прилику за препород, обезбеђујући да слобода не умре под јармом, већ процвета под заштитом обновљене државе.
