Kako Trampove tarife utiču na ekonomije zemalja Latinske Amerike? O tome danas „Dva Juga“ razgovaraju sa predstavnicima Meksika.
Klaudija Edit Serano Solares je doktor latinoameričkih studija na Nacionalnom autonomnom univerzitetu Meksika (UNAM) i profesor na Fakultetu za napredne studije Aragona (FES Aragon, UNAM).
Politika carina tokom uprave Donalda Trampa predstavlja geoekonomsku strategiju usmerenu na vršenje pritiska na druge vlade sa ciljem da preispitaju svoje trgovinske odnose sa Kinom i, ujedno na unapređivanje drugih pitanja od interesa poput migracije i bezbednosti.
U slučaju Meksika, mada je došlo do više zategnutih momenata u vezi sa povećanjem carina, pa čak i do razmatranja mogućnosti obustave ponovnih pregovora o T-MEK sporazumu, dijalog među dvema vladama nije prekinut. To je rezultiralo razvijanjem drugih sporazuma radi jačanja bezbednosti ili, ako to ne uspe, ponovnim pokretanjem Protokola za zaštitu migranata, poznatih i kao „Ostani u Meksiku“.
Pored toga, ekonomska dinamika između dvaju zemalja održala se zahvaljujući strateškom povezivanju njihovih proizvodnih lanaca.
Paulina Domingez je završila osnovne i master studije iz međunarodnih odnosa. Trenutno brani doktorat iz političkih nauka na Fakultetu političkih i društvenih nauka UNAM-a.
Povratak Donalda Trampa u Belu kuću januara 2025. godine ponovo je pokrenuo imperijalnu logiku prikrivenu ekonomskom retorikom. Nove carine — 25% na većinu meksičke robe, 50% na čelik i aluminijum i do 30% na automobile koji ne ispunjavaju uslove T-MEK sporazuma — predstavljaju protekcionističku ofanzivu koja prevazilazi trgovinu: one su strategija političke kontrole nad Meksikom, zemljom koja oko 80 % svojih izvoza usmerava ka Sjedinjenim Državama. Pod izgovorom „nacionalne ugroženosti“, Tramp koristi ekonomiju kao sredstvo pritiska, maskirajući izjavama o graničnoj bezbednosti i borbi protiv fentanila operaciju ekonomske dominacije.
Posledice ovih mera bile su neposredne i duboke. U prvoj polovini 2025. godine plaćanja po osnovu carina porasla su za 1.118 % u odnosu na prethodnu godinu, dostigavši 7,552 milijarde dolara, dok su investicije i potrošnja opale. Automobilski sektor — simbol proizvodne integracije u okviru T-MEK-a — i metalurška industrija pretrpeli su najveću štetu, ali posledice idu dalje: reč je o protekcionističkoj ofanzivi koja izravno pogađa proizvodnu strukturu Meksika i ponovo pokazuje strukturnu nejednakost odnosa sa severnim susedom.
Carine se ne mogu shvatiti kao puka ekonomska politika: one su oblik političkog mešanja i suverene prinude. Pozivajući se na Zakon o međunarodnim ekonomskim ovlašćenjima u vanrednim situacijama (IEEPA), Tramp ozakonjuje upotrebu trgovine kao diplomatskog oružja, uslovljavajući meksičku politiku svojom unutrašnjom agendom. Pismo koje je u julu 2025. poslao predsednici Klaudiji Šeinbaum, u kojem preti dodatnom carinom od 30 % zbog navodnog nedostatka saradnje u borbi protiv droge, otkriva otvoreno uceniteljski karakter ove strategije. Na taj način Sjedinjene Države prenose svoju unutrašnju bezbednosnu krizu na spoljni plan, okrivljujući Meksiko kako bi opravdale strukturnu kontrolu.
Ova praksa ima istorijske korene: oživljava Ruzveltov korolar Monroovoj doktrini (1904), koja je Vašingtonu davala pravo uplitanja u poslove zapadne polulopte radi „održavanja reda“. Početkom XX veka batina je bila vojna; u XXI veku ona je ekonomska. Carine su savremena verzija politike „Veliki štap“ — finansijska prinuda prerušena u nacionalnu odbranu. Osnovna pretpostavka ostaje ista: Latinska Amerika zahteva tutorstvo, čime se održava ideja uslovljenog suvereniteta.
Ova osavremenjena ekonomska imperijalistička strategija ispunjava tri zadatka:
- vraćanje proizvodnih lanaca u Sjedinjene Države bez povećanja njihove produktivnosti,
- prenošenje troškova i rizika na zavisne ekonomije,
- i potvrdu severnoameričke hegemonije pred globalnom konkurencijom.
Međutim, njen stvarni učinak je protivrečan: prema Institutu Peterson, nove carine će povećati cenu robe u SAD za oko 1.300 dolara po domaćinstvu, bez stvaranja industrijskih radnih mesta. „Diplomatija kazne“ ne oživljava američku privredu, ali reorganizuje hemisfersku ravnotežu moći, koristeći meksičku ranjivost kao upozorenje drugima.
Carinska kriza odvija se u trenutku globalnog hegemonijskog prelaznog perioda. Suočene s usponom sila poput Kine, Indije i Rusije, Sjedinjene Države nastoje da ponovo učvrste kontrolu nad zapadnom hemisferom. U tom kontekstu, Meksiko zauzima suštinsku geostratešku poziciju: granicu, proizvodnu platformu i energetskog proizvođača. Ta središnjost ga čini ključnim igračem, ali istovremeno i metom pritiska. Carine deluju kao upozorenje protiv bilo kakvog pokušaja diverzifikacije prema Globalnom jugu ili višepolarnim centrima koji dovode u pitanje nadmoć Vašingtona.
Suočena s ovim okolnostima, meksička vlada reagovala je institucionalno smotreno, započinjući u septembru 2025. javne konsultacije radi preispitivanja T-MEK-a. Ipak, dilema ostaje: svaka ustupka tumači se kao pokornost, a svaka čvrstina kao izazov. Jedini održivi izlaz jeste strukturno smanjenje zavisnosti od američkog tržišta putem strategije trgovinskog i proizvodnog uraznoličavanja, tehnološkog jačanja i latinoameričke integracije. Meksiko mora da se utvrdi kao regionalni akter, a ne kao podređeni partner.
Meksiko se nalazi pred istorijskom raskrsnicom: nastaviti kao periferni zupčanik severnoameričkog poretka ili preuzeti svoju ulogu u izgradnji pravednijeg višepolarnog sveta. U ovoj novoj geografiji moći, odupiranje prinudi nije samo ekonomski čin, već izraz dostojanstva i suvereniteta.
