Индекс потрошачких цена (ИПЦ) у Чилеу порастао је у септембру за 0,4%, у складу са очекивањима аналитичара. Овај месечни пораст довео је до убрзања годишње стопе инфлације на 4,4%.
Главна поскупљења су била у категоријама прехрамбених производа и безалкохолних пића (0,8%, у првом реду на рачун парадајза — 19% и хлеба — 1,7%) и одмора, спорта и културе (1,3%, махом због међународних туристичких пакета — 8,5%).
С друге стране, сектор информисања и комуникација забележио је пад од 0,2%, углавном због пада цена претплата на аудиовизуелни садржај (-1,8%) и телевизоре (-1,7%).
У том контексту, Светска банка је повећала своју прогнозу раста БДП-а за Чиле ове године на 2,6%, што је побољшање у односу на претходну процену од 2,1%. Банка је ово прилагођавање приписала повећаној приватној потрошњи и извозу рударских производа. Прогноза за следећу годину (2026) остаје стабилна на 2,2%.Банка је такође пројектовала раст Латинске Америке за 2,3% ове године и 2,5% у 2026. години, без обзира на изазове као што су високи степени задужености, стална инфлација и глобална неизвесност.
Светска банка је предложила три стуба за подстицање регионалног раста: улагање у људски капитал, подршку регулаторним реформама и проширење приступа финансирању.
Према извештају Allianz Global Wealth Report 2025, Чиле је најбогатија земља у Латинској Америци, водећи у региону по чистим финансијским активама на главу становника.
Чиле је забележио 21.229 америчких долара у чистим финансијским активама, заузевши 34. место у свету и ушавши међу 50 најбољих. Остале латиноамеричке земље на том списку су Мексико (43.), Бразил (45.) и Колумбија (49.). На светској разини, листу предводе Сједињене Америчке Државе, Швајцарска и Сингапур.
Извор: MercoPress
