Новинарка и доктор друштвених наука Клаудија Бенавенте у ексклузивном интервјуу за издање „Два Југа“, објашњава логику боливијских избора, који се поново одвијају у атмосфери политичких преокрета.
— Да ли резултати првог круга избора и улазак у други круг Родрига Паза и Хорхеа Кироге нису били очекивани, очигледни и највероватнији?
— Ниуколико не, то нису резултати које су предвиђале анкетарске куће. Данас је заправо у Боливији вођена дебата о анкетарским кућама, о начину објављивања резултата, о будућим правилницима које би требало да имају анкетарске куће, као и о способности грађана да разумеју како анкете раде. Несумњиво, резултат нас је потпуно удаљио од онога што је било предвиђено у свим анкетама. Било је изненађење, верујем, и за политичке снаге и за грађане. Предвиђано је да у други круг уђу Хорхе Кирога и Самуел Дорија Медина.
— Шта је, по вашем мишљењу, разлог за овакав ток изборне кампање код сваког од поменутих кандидата и њихове групе подршке?
— Па, чини ми се да су Хорхе Кирога и Самуел Дорија Медина водили кампању у убеђењу да се такмиче за прво место, и то веома исцрпљујућу кампању против Покрета за социјализам у целини — како званичне арсистичке фракције, тако и Ева Моралеса, саме Еве Копе и Андронија Родригеза.
— Мислим да кампања Родрига Паза није била толико узета у обзир, барем не у масовним медијима, јер није био међу првима, зар не? Што се тиче претходног питања, реците нам ваше виђење ПДЦ као странке и њеног политичког бренда у садашњем стању.
— Мислим да се уопште мало зна о овој политичкој снази и да треба направити разлику између профила Родрига Паза и капетана Ларе. Родриго Паз долази из породице са политичком традицијом. Паз је породица која зна шта је власт. Остала бих код помена оца Родрига Паза Переире. Његов отац је Хаиме Паз Замора, бивши председник, а у почетку и припадник „чистије“ левице, рецимо, мање „упрљане“ левице. После убиства осморице ратоборних лидера у улици Харингтон, Хаиме Паз прелази за преговорачки сто, кад пружа подршку бившем диктатору Банзеру и тако долази на председничку дужност.
Држим да постоји „пре“ и „после“ у политичкој понуди Хаимеа Паза. Али нико му не може порећи да има велику вештину, изузетно развијену практичност и смисао за коришћење прилике. Претпостављам да и његов син долази из сличне школе — имућна породица, елитна, више каријерна. Разлика с капетаном Ларом је управо у томе; са једне стране, друштвено порекло: капетан Лара долази из народнијег окружења, мање је уздржан, мање школован, рекла бих да је политику савладао интуитивно. Истовремено, разумем да је радио са кључним секторима — превозницима, синдикатима, занатлијама, самозапосленима… већ неко време.
Њихов сусрет је, рекао бих, случајан, јер је кандидат за потпредседника Родрига Паза био неко други, али је овај отишао или га је Самуел Дорија Медина успео придобити и повести у своју снагу, Националну јединственост. У тој журби и с тим празним местом, Родриго Паз позива капетана Лару. А парадоксално, то је, како се прича — кључ његовог успеха. Још увек нема конкретних анализа, али „фактор Лара“ је успео да преобрази ову снагу, која је била међу последњим, у јасног победника првог круга избора.
Фактор Лара који је, како се чини, привукао народне секторе, а многи кажу да су га подржали и они који су бесни на актуелну власт и одлучили да свој глас дају капетану Лари.
— Колико је јака идеологија, политичка култура и партијска дисциплина у овој странци?
— Не знам, јер ми је идеолошки тешко определити њихов профил. Не знам да ли је правилно сврстати их у центар. Није баш левица, заправо Паз је био веома критичан према социјализму, критичан је према МАС-у као политичкој снази, а ни у говору Ларе се није чуо социјалистички левичарски дискурс. Зато их за сада, је ли, смештамо у центар или нешто између центра и деснице. Партијска дисциплина? О томе бих могла рећи још мање, као и о политичкој култури, јер то, бар мени, измиче из видокруга.
— На основу којих критеријума је извршен избор људи из ПДЦ-а за изборну листу?
— Ни то не знам, али сумњам да је било извесне импровизације, укључујући и вође попут Паза, Лара и Моралеса, као и кандидате за Сенат и Доњи дом Парламента из те странке.
— Које економске групе, политичке снаге, друштвене групе, професионалци и заједнице су заинтересовани за подршку Родригу Пазу?
— Ни то не знам. Мислим да ће, као што се и очекује, ако Родриго Паз победи у другом кругу, економске елите покушати да се уклопе са новом владом. То није ништа ново.
Што се тиче политичких снага, не знам да ли би то били евисти, јер остале групе немају велики проценат — андроникизам, копизм, евакопа, аркизам нису остварили значајне резултате, сада су још слабији. Питање је да ли ће евизам постићи неко зближавање. Али, према изјавама Ева Моралеса и вођа из његовог окружења, они неће учествовати у другом кругу у смислу да неће пружати подршку.
— Какви су интереси Самуела Дорије Медине и његових интересних група, укључујући Марсела Клауреа и Луиса Фернанда Камача, у подршци Родригу Пазу?
— Па, најпре бих рекла да је Самуел Дорија Медина говорио готово у тренутку пораза. Мислим да има озбиљан сукоб са Хорхеом Кирогом због тога како је вођена ова кампања, односно како није вођена. Али не знам колико ће његова подршка бити чврста.
Марсело Клауре ће сигурно анализирати резултате, тумачити их и видеће како ће да подржи. Није био јасан, али једна ствар у којој је Клауре веома активан је антимасистички и антиевистички став, иако је у једном тренутку био један од актера који је чак хвалио успехе Покрета за социјализам, посебно Ева Моралеса.
Луис Фернандо Камачо није дао никакву конкретну изјаву подршке Родригу Пазу, видећемо касније. Ускоро ће повратити слободу, па ће стога стећи и сопствени профил, активнији профил у политици. Шта би могли да захтевају, траже или добију у замену за ову подршку? Не знам.
— Колико је његова подршка неопходна Родригу Пазу, с обзиром на његову победу у првом кругу?
— Исто је. Први круг избора показао је постојање чврстих група подршке Ева Моралеса.
— Како мислите да ће се победници првог круга, Родриго Паз и Хорхе Кирога, понашати према Еву Моралесу и групама које га подржавају?
— Овде треба направити разлику. Ево Моралес је показао двоструку победу без трофеја са једним гласом. Кажем двоструку јер је, прво, показао да је најјачи лидер у масизму или левици, много јачи од кандидата Кастиља, који у коначним резултатима добија 3%, али због неважећих гласова. Заправо, неважећи гласови спречавају да МАС изгуби правни статус. Моралес је надмашио и Андроникоа, јер га је знатно претекао у гласању, као и Копу, јер је Копа напустио брод пре избора. Други тријумф је што су неважећи гласови међу првима. Претходни подаци указују да су неважећи и празни листићи у првим резултатима по апсолутним бројевима на другом месту, а у многим општинама су и на првом. Дакле, то је показивање политичке, симболичке моћи, која неће имати никакву присутност у законодавству, али оставља траг у политици. Треба видети како ће масисти касније реаговати на владу Хорхеа Кироге или Родрига Паза.
Према ономе што видимо код кандидата, Хорхе Кирога је много више антимасиста, дугогодишњи непријатељ, и очекује се да буде председник (ако успе) са много агресивнијим ставом према МАС-у. Родриго Паз је непредвидљив, нема много информација о томе.
— Како мислите да ће се развијати односи у Сенату и Дому посланика између ПДЦ-а, Јединства и Алијансе слободе? Да ли мислите да ће се десити миграција сенатора и посланика ка једном од ових вођа?
— Мислим да је прерано, прво треба видети како ће се позиционирати, ко су, јавност још увек не познаје профиле, а Парламент ће безусловно ући у нови циклус са МАС-ом као уништеном странком, левицом у најгорем тренутку, па ћемо видети како ће ове конзервативније већине сарађивати у законодавству. Биће другачија врста борбе, сада без МАС-а, али са сопственим разликама унутар конзервативнијег сектора. Мислим да то тек треба видети, па ваља пратити како се различити актери понашају у законодавству.
— Да ли по вашем мишљењу постоји могућност да се одрже контакти и уговори између могуће владе Родрига Паза и земаља БРИКС-а (Бразил, Русија, Кина)? Да ли су Паз и групе подршке које га прате заинтересовани за сарадњу са земљама овог блока?
— Мислим да би Родриго Паз могао бити прилагодљивији у погледу будућих партнера. Сматрам да Хорхе Кирога има много затворенији профил у погледу земаља са којима би, ако постане председник, одржавао везе. Много се говорило о његовим везама са САД, Западом и његовом веома критичном ставу према левици — од венецуеланске, наравно, преко Никарагве, до Аргентине.
