Peru sve više postaje žarište geopolitičkih interesa. Izgradnja i puštanje u rad megaporta Čankaj otvorili su novu dimenziju u odnosima između Latinske Amerike, Kine i Sjedinjenih Država. Dok zvanične institucije i elite projekat slave kao korak ka modernizaciji, brojni analitičari i društveni pokreti upozoravaju na rizike za ekonomski suverenitet i lokalne zajednice. Izdanje „Dva Juga“ sa stručnjacima nastavlja razmatranje ovog važnog pitanja.
Hajme Gutijerez Borda, ekonomista:
Mislim da Peru počinje dobijati sve veći značaj u svetskoj geopolitici. Sa izgradnjom i puštanjem u rad megaporta Čankaj povećava se ne samo izvozno-uvozni potencijal Perua, već i zemlje poput Brazila, Bolivije, Čilea i drugih počinju razrađivati najpogodnije rute radi dostizanja tog cilja. Zbog logističkih i ekonomskih prednosti, megaport će postati ključna tačka za otpremu njihove robe u sve delove sveta. Ipak, postoji mnogo izuzetaka u vezi sa tim koliki podsticaj ovaj projekat može doneti unutrašnjem razvoju Perua. Naime, u pitanju je megaport projektovan u skladu s ekonomskim modelom koji odgovara interesima transnacionalnih investitora, posebno iz Kine, i nije povezan s nacionalnim planom razvoja.
Horhe Luis Paredes, politikolog i ekonomista:
Za Peru je luka Čankaj važan korak ka integraciji u svetsku trgovinu, ali i ka integraciji sa čitavim azijsko-pacifičkim prostorom. Čankaj je danas čvorišna, centralna luka južnog dela Tihog okeana, preuzimajući prednost nad nekoliko drugih luka, uključujući Mansaniljo i druge.
Luka je važna jer je Peru jedan od najvažnijih izvoznika mineralnog blaga, kao i jedan od vodećih izvoznika agroindustrijskih proizvoda u Aziju i, razume se, ribolovne produkcije. Stoga, za Peru je to izuzetno važan korak, jer Čankaj već predstavlja glavnu trgovinsku osovinu s azijskim zemljama.
Kao drugo, projekat je važan i za Latinsku Ameriku jer će prvi put Brazil i Argentina, a posebno Brazil, moći da skrate putovanje do Azije za oko 15–17 dana. Ne zaboravimo da Brazil danas šalje robu u Aziju ili preko Panamskog kanala ili oko rta Horn. Tako je Brazil pre nekoliko dana potpisao Sporazum o razumevanju sa Kinom o izgradnji dvookeanske železnice koja će povezati luku Iljeus u Brazilu sa Peruom, prolazeći kroz četiri brazilske savezne države, ulazeći u Peru kroz region Madre de Dios do Kuskoa, odakle se spušta u Limu, a odatle u Čankaj. Ta dvookeanska železnica povezaće Atlantski s Tihim okeanom. Sporazum je potvrđen na poslednjem, 17. samitu BRIKS-a uz učešće svih članica.
Što se tiče Kine, smatram da je ona napravila gigantski korak napred i već stvorila uporište za svoj latinoamerički „Put svile“. Kina ima ogromne ekonomske interese u regionu: 80% izvoza minerala iz Perua odlazi u Kinu; ona kontroliše proizvodnju litijuma u Boliviji; zajedno sa Codelco upravlja proizvodnjom bakra u Čileu; kontroliše jednu od glavnih luka u Kolumbiji, kao i luku Balboa u Panami. Kina, kao što vam je dobro poznato, kontroliše proizvodnju nafte u Venecueli, a 60% elektroenergetskih sistema Latinske Amerike zavisi od kineskih ulaganja.
Gresija Isabo, sindikalni lider Nacionalne agrarne konfederacije, član Peruanske socijalističke partije:
Značaj luke je višeslojan i, kao što smo videli iz različitih izvora, zavisi od toga o kom „Peruu“ govorimo.
Postoje dve očigledno suprotne tačke gledišta.
Sa zvaničnog, institucionalnog i elitističkog stanovišta, Čankaj se postavlja kao najvažniji infrastrukturni projekat poslednjih desetleća, koji će Peru pretvoriti u ključni logistički i trgovinski centar južnog Pacifika, privući investicije, sniziti troškove i otvoriti hiljade radnih mesta. U tom smislu, Čankaj je simbol modernizacije i ekonomskog rasta.
Ali s kritičke tačke gledišta, koju dele oni što žive u predgrađima, selima, malim farmerskim zajednicama i neformalna većina, stvari stoje sasvim drugačije. Za njih je značaj ovog projekta dvosmislen i potencijalno negativan. Postoji realan rizik da ova luka neće smanjiti društvene jazove, već ih povećati, podstičući masovni izvoz sirovina i pojačanu eksploataciju resursa bez obezbeđivanja lokalnog razvoja ili održivosti.
Na latinoameričkom nivou, Čankaj postaje kapija za trgovinu s Azijom za zemlje kao što su Brazil, Ekvador, Kolumbija i Bolivija. Ali to istovremeno može učvrstiti model razvoja zasnovan na izvozu prirodnih bogatstava – model koji iscrpljuje bogatstva kontinenta i oduzima ih narodima koji ih proizvode.
Za Kinu, ova luka je strateška tačka u okviru inicijative „Jedan pojas – jedan put“ u Južnoj Americi, jer obezbeđuje kontrolnu tačku za uvoz mineralnog blaga i hrane, kao i za izvoz njenih industrijskih proizvoda, samim tim jačajući svoj ekonomski i geopolitički uticaj u regionu.
Za SAD i Indiju, Čankaj postaje mesto visokog geopolitičkog značaja. Za SAD to je značajan korak napred njihovog glavnog strateškog suparnika u onome što one smatraju svojom tradicionalnoj „zonom uticaja“. Za Indiju, koja je takođe sila u usponu i takmac Kine, taj korak izaziva uznemirenost, što je može podstaći da traži sopstvene strateške saveze u Latinskoj Americi.
Kontrola Kine nad ovako velikom lukom u Peruu otvara niz konkretnijih, opipljivijih bojazni:
- ekonomska i geopolitička zavisnost koja može ograničiti suverenitet Perua;
- gubitak kontrole nad strateškom infrastrukturom, što je pitanje nacionalne bezbednosti;
- jačanje ekstraktivističkog modela umesto stvaranja dodatne vrednosti;
- ekološke i socijalne posledice, poput zagađenja mora i ugrožavanja tradicionalnog ribarstva;
- ugrožavanje teritorija domorodačkih zajednica;
- porast društveno-ekoloških konflikata.
Sjedinjene Države nastoje uticati na ovaj projekat diplomatski, medijski, ekonomski i vojno, koristeći različite oblike pritiska — od zvaničnih izjava s „izražavanjem zabrinutosti“, preko kampanja u medijima s naglaskom na „rizicima“ kineskih investicija, do ekonomskih poluga i vojnog prisustva. Ono što se dešava u Čankaju je još jedno poglavlje u globalnoj SAD-strategiji obuzdavanja kineskog uticaja.
Kao što su u Panami uvek nastojale da kontrolišu kanal, tako sada pokušavaju sprečiti da Čankaj pređe u isključivu kinesku orbitu. Strategija je jasna: osigurati da ključni logistički čvorovi, poput Panamskog kanala ili megaporta Čankaj, ne dođu pod potpunu kontrolu geopolitičkog suparnika.
S te tačke gledišta, Čankaj nije samo luka, već poprište borbe za rekonfiguraciju globalne moći. A mi, kao narodi i organizovane zajednice, ne možemo ostati po strani od analize, a još manje od donošenja odluka.
