Лука Чанкај је један од највећих пројеката на тихоокеанској обали Јужне Америке. Гради се уз учешће кинеске компаније COSCO (која поседује 60% пројекта) и већ се сматра делом кинеског „Поморског пута свиле“. У том контексту, Сједињене Државе су појачале своје деловање у региону, што се може тумачити као покушај обуздавања кинеског утицаја, као што се, на пример, дешава у Панами.
Саломон Лернер Гитис, бивши премијер Перуа, у коментару за издање „Два Југа“ изнео је своје виђење пројекта и свих питања која се око њега јављају:
— Важност пројекта за Перу је у интеграцији истока и запада, а не севера и југа. То је нова концепција вишеполарности у комерцијалном свету и у трговинској интеграцији Перуа и Јужне Америке. Нема никаквог ризика: циљ Чанкаја није само лука поред које се налази, већ и 800 хектара одвојених за инвестиције у вредности од преко 250 милиона америчких долара, намењених јужноамеричком центру технолошких иновација. Пројекат је замишљен за наредних 30 година индустријске и економске интеграције Перуа и других земаља региона које стреме развоју, како би се улагало у трговинско-индустријску економску зону.
Посебна економска зона то омогућава и очекује се да би могла постати и нови међународни актер у развоју Чанкаја. Допустићу себи саопштити вам да су Кина и Бразил потписали предспоразум о испитивању двоокеанског воза (Tren Bioceánico), који би објединио с иходиштем у Чанкају Колумбију, Еквадор и Чиле, који су већ исказали интерес за интеграцију у ову важну економску зону.
Један од перуанских бизнисмена, Хосе Игнасио де Ромања, који је заједно са COSCO-ом инвестирао у луку Чанкај, недавно је написао:
„Не морамо бирати између сила да би оне улагале у Чанкај; потребно нам је да силе изаберу да улажу у цватућу Јужну Америку, не из добротворних разлога, већ из заједничке визије, и да свету дају пример да, када се велики уједине, прослављају се у тежњи ка миру, ка процвату, ка глобалном развоју.“
— Перу ће изаћи у свет међународне трговине са својим потенцијалом у области рударства, рибарства, агроиндустрије, људског капитала, своје гастрономије и своје лепоте, како би освојио свет и подражавао величанству царства Инка, њиховој хиљадугодишњој култури — каже Лернер.
