O hispanskoj kulturi, odsustvu iole ozbiljnog rada na razvijanju odnosa sa čitavom jednom civilizacijom u kojoj rasuto živi neutvrđena masa srpskog naroda – od matice praktično izbrisanog iz brojnog stanja – o zapretanim istorijskim srpsko-hispanskim vezama i tome kako mala grupa iskrenih rodoljuba i zaljubljenika u čitav jedan svet, za koji nismo ni svesni koliko nam je blizak, ispravlja posledice nemara nadležnih, o putu od prvih, detinjih utisaka, preko nejasnog osećanja hispanofilstva do stvaranja ozbiljne organizacije, koja stvari s punom svešću o značaju svoje misije pokreće sa mrtve tačke – za izdanje Dva Juga govori Ranko Radović, predsednik udruženja Srbija na španskom – Serbia en español.
Za sebe mogu da kažem da sam hispanofil još od detinjstva. Moja majka je, kao i većina žena u našoj zemlji, gledala latinoameričke telenovele. Pričala mi je da sam kao dete pevao uvodne špice serija i zajedno s njom pomno pratio živote junaka tadašnjih sapunica.
Potom me je potpuno opčinila serija Los Serrano, emitovana u Srbiji baš u vreme kada sam bio u osnovnoj školi, i koja je postigla ogromnu gledanost i popularnost u našoj zemlji. Sećam se da su čak Gilje (Víctor Elías), Tete (Natalia Sánchez) i Markos (Fran Perea) posetili Srbiju i shvatili da ovde postoji armija njihovih fanova.
Osećaj hispanofilije nastavio je da me prati i tokom srednje škole (završio sam bogosloviju na Cetinju u Crnoj Gori). U to vreme naš duhovni otac, mitropolit Amfilohije, osnovao je eparhiju buenosajresku i južno-centralnoameričku sa sedištem u Buenos Airesu. To je bila istorijska odluka jer je u praksi značila da će naši ljudi koji žive širom Latinske Amerike, kao i Latinoamerikanci koji su postali pravoslavci, konačno imati svog predstavnika u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi. Takođe, to je značilo dolazak brojnih sveštenika i monaha s misionarskom ulogom, kao i izgradnju novih crkava i manastira.
Kao učenik bogoslovije, imao sam priliku da pratim proces stručnog usavršavanja tih misionara, ali i da upoznam pravoslavne Argentince, Brazilce i Kolumbijce. Bilo mi je veoma interesantno da slušam molitve na španskom, da čujem njihove životne priče i uživam u opisima magičnih predela Južne Amerike.
Tokom studiranja na Filozofskom fakultetu, gde sam stekao zvanje diplomiranog istoričara, iskreno nisam bio zadovoljan količinom nastavnog gradiva koje se odnosilo na prošlost hispano-sveta, tj. Španije i zemalja Latinske Amerike. Smatrao sam da je neophodno temeljno obraditi prebogatu istoriju zemlje koja je promenila svet i studentima predočiti brojne sličnosti i bliskosti koje imamo s narodima španskog govornog područja.
Dodatni podstrek bilo je medijsko pojavljivanje našeg avanturiste i turističkog vodiča Aleksandra Bilanovića, koji više od dve decenije živi u Argentini i Peruu. Njegov intervju za jedan alternativni YouTube kanal 2017. godine potpuno me je fascinirao i još više pojačao moje interesovanje za hispano-svet. Već sledeće, 2018. godine, saznao sam za jednog daljeg rođaka koji se vratio iz Perua u Srbiju. S njim sam jedno vreme radio na popularizaciji latino muzike u Srbiji i na predstavljanju njegove neverovatne životne priče u brojnim medijima.
Upravo tada nastaje ideja o Srbiji na španskom. Stara izreka u Srbiji da sve dobre ideje nastaju u kafani i ovoga puta se pokazala tačnom.
Pojavilo se pitanje: „Da li postoji neki sadržaj o Srbiji na španskom jeziku?“ Nakon jednomesečnog istraživanja, došli smo do frapantnog podatka – na španskom jeziku (drugom na svetu po broju govornika) ne postoji nikakav sadržaj o Srbiji. Nijedan sajt, blog, vlog, YouTube kanal, Facebook stranica ili Instagram profil.
Tada sam doneo čvrstu odluku da ispravim tu nepravdu, donesem svojoj zemlji pravu promenu i novu vrednost. Zajedno sa dve drugarice, osnovao sam nevladinu organizaciju Serbia en español – Srbija na španskom u decembru 2020. godine.
Danas je Srbija na španskom jedina organizacija koja se ozbiljno i kontinuirano bavi promocijom Srbije na španskom govornom području i jačanjem svih vrsta odnosa naše zemlje s celim hispano-svetom.
Naš sajt i društvene mreže predstavljaju jedinu relevantnu bazu podataka o Srbiji i korisnički servis na španskom jeziku. Glavni cilj organizacije je da odnosi Srbije i zemalja hispano-sveta budu na najvišem mogućem nivou. Oni su i sada dobri, ali mi smatramo da je potrebno mnogo više povezivanja u oblasti diplomatije, ekonomije, biznisa, nauke, kulture i sporta. Jedan od ključnih preduslova za ostvarenje navedenih ciljeva je komunikacija na španskom jeziku – jeziku budućnosti koja ubrzano dolazi. Od formiranja naše organizacije do danas, postigli smo brojne i značajne rezultate, a ovom prilikom izdvajam najvažnije:
– infoplatforma organizacije (sajt i društvene mreže) kao jedina relevantna baza podataka o Srbiji na španskom jeziku i korisnički servis za sve ljude iz hispano-sveta
– učešće na brojnim događajima (biznis forumi, konferencije, izložbe, promocije knjiga, koncerti, kreativne radionice itd.)
(odgovorili smo na stotine pitanja i pružili brzu i efikasnu uslugu)
– stvaranje mreže kontakata širom Srbije, Španije i Latinske Amerike
– škola španskog jezika za naše ljude i srpskog za Špance i Latinose koji žive u Srbiji i Republici Srpskoj
– realizacija turističkih aranžmana iz Španije i Latinske Amerike širom Srbije i Balkana
– prevodi brojnih knjiga, časopisa, emisija i drugih video-sadržaja
– stručna praksa za sve studente u Srbiji koji studiraju španski jezik
– aktivna saradnja sa ambasadama zemalja hispano-sveta u Srbiji i ambasada naše zemlje koje se nalaze u Španiji i Latinskoj Americi
– objavljena knjiga „Srbi i hispano-svet kroz istoriju“ ( prva i jedina knjiga koja obuhvata sve istorijske veze našeg naroda sa Špancima i Latinosima – na španskom i srpskom jeziku)
Postavili smo visoke ciljeve, okupili sjajnu ekipu i uvereni smo u uspeh naše istorijske misije.
