Прошлог уторка је у стамбеном делу Националног парка Тикал откривен жртвеник са приказом богиње олује.
Археолози су на подручју Тикала у Гватемали открили жртвеник у стилу Теотиуакана из Мексика, што потврђује постојање узајамних веза између две преколумбовске културе.
Грађевина позната као група 6D-XV одликује се архитектуром у стилу талуд-таблеро, типичном за Теотиуакан. Њене фреске, задивљујуће добро очуване, повратиле су своје изворне боје — црвену, жуту и плаву — захваљујући примени савремених технологија.
Истраживачи с Археолошког пројекта Југа Тикала (Proyecto Arqueológico del Sur de Tikal – PAST) су осим тога потврдили да фреска приказује величанствену богињу олује, украшену перјаним оглављем — препознатљивим елементом мезоамеричке иконографије. Њихови налази објављени су у научном часопису Antiquity.
Ископавања и истраживања започета су 2019. године, током којих је отворено 25 јама и раскопано преко 100 метара земљишта. Истраживачима је успело да пронађу кућу изграђену у теотиуаканском стилу, у којој се налазио жртвеник посвећен богињи олује. Његове размере су 1,10 метара у правцу исток-запад и 1,80 метара у правцу север-југ. Ово откриће потврђује хипотезу да је та група имала значајну улогу у политичком и ритуалном животу Тикала.
Оглавље с кићанкама и наушницима подсећа на кадионице пронађене на јужној обали Гватемале и указује на обичај становника Теотиуакана да своје грађевине посвећују божанствима, а не владарима, као што је био обичај у култури Маја, наводи се у саопштењу Министарства културе Гватемале.
Култура Теотиуакана представља једну од најзначајнијих преколумбовских цивилизација Мезоамерике. Поникла је у североисточном делу Мексичке долине, у околини града Теотиуакана, а свој врхунац доживела је у периоду између 200. и 550. године нове ере.
Теотиуакан је био први велики градски центар у Мексичкој долини, простирао се на површини од 20 квадратних километара и у њему је живело преко 150.000 становника.
Тикал је древна цитадела Маја, смештена у тропским шумама северне Гватемале. Верује се да датира из I века нове ере, а процват је доживео у периоду од 200. до 850. године, након чега је напуштен.
Међу његовим препознатљивим рушевинама храмова и палата издвајају се џиновска церемонијална пирамида „Изгубљени свет“ и Храм Великог јагуара. Храм IV, висок 70 метара, највише је грађевинско достигнуће преколумбовског доба у обе Америке и са њега се пружају задивљујући видици.
Извор: SinEmbargo
