14. фебруара 2025. финансијски свет је потресао беспримерни скандал. То није проблем само за Аргентину: оштећени улагачи долазе из различитих привредних грана и земаља. И многи од њих су огорчени поступцима аргентинског председника Хавијера Милеја.
Шта се тачно догодило? Аргентински председник промовисао је токен под називом „Либра“ на друштвеним мрежама, описујући га као приватну иницијативу за финансирање малих и локалних предузећа. Нешто крајње необично: шеф државе не би требало да се бави шпекулативним финансијским активама. Ово још више упада у очи када говоримо о председнику који се залаже за минимално мешање државе у економију.
Проблем је што се испоставило да је ова криптовалута превара. Био је то „мемкоин“ без подршке у реалној економији, са веома високом волатилношћу и, што је најозбиљније, 80% токена концентрисаних у пет новчаника, што сугерише тржишну манипулацију. А Милеј га је промовисао.
Ова катастрофа вуче корене из октобра 2024. године, када је предузетник по имену Џулијан Пеј успео да дође до председника. Пеј, држављанин Сингапура са кинеским презименом, власник је „К протокола“, компаније која је створила Либру. Не добијају сви пријем код шефа државе. Ко му је отворио врата? Мануел Адорни, гласноговорник председника, уз подршку Карине Милеј.
Први сусрет Милеја и Пеја био је 19. октобра у хотелу Либертадор, у власништву Едуарда Елштајна, где се Милеј склонио после победе на изборима. Састанак је одржан иза затворених врата, а организовао га је Пеј под називом „Технолошки Форум“.
Криптовалута је лансирана и инвеститори су уложили свој новац уздајући се у председникову подршку. Неколико часова касније, цена је пала са 970 долара на мање од једног долара. Процењује се да је 44.000 улагача изгубило између 87 и 500 милиона долара.
Када је скандал измакао контроли, Милеј је избрисао свој твит и тврдио да „нема везе“ са пројектом. Но, председникова подршка је већ нанела штету.
Што је горе – ако је то урадио због неспособности или саучесништва? У оба случаја он не може остати на власти. Председник сноси непосредну одговорност. Он није обичан човек, већ највиши челник државе. Његова одлука да промовише шпекулативну активу без провере њене легитимности је, у најмању руку, немарна. А уколико је знао шта ради, онда је то још горе.
Етички кодекс јавних служби забрањује званичницима да подржавају приватна предузећа. Милеј је прекршио то начело, подривајући поверење у аргентинско тржиште. Осим тога, могао би бити одговоран и за кривична дела, као што је повреда дужности јавног службеника или превара.
У међувремену, опозиција реагује млако. Ниједна странка није предузела никакву одлучну акцију осим неколико твитова и позива на истрагу. Чини се да ни аргентински правосудни систем нема намеру да делује брзо.
Одјек на међународном плану је значајан. Медији из целог света, од Блумберга до Фајненшел тајмса су пратили ову причу. И то се дешава непосредно пре Милејевог пута у Вашингтон ради тражења средстава од ММФ-а. Његов кредибилитет је уништен.
Скандал оставља многа питања отвореним. Да ли је Милеј преварант или наивчина коју су преварили? Ако је био жртва политичке операције, ко је стајао иза тога? Ако није, како да објаснимо његову неспретност да наседне на такав маневар? Какав год био одговор, закључак је исти: Милеј се показао као опасан по стабилност земље.
Али, најважније питање је: шта следи? Одсуство политичког и правосудног одговора показује размере корупције и некажњивости у Аргентини. Ако ова превара није довољна да озбиљно доведе у питање њен наставак, шта јесте? Можда је једина извесност у овом сценарију да се експеримент с Милејем колеба, а када падне, неће бити много места изненађењу. Његова влада, заснована на спектаклу и импровизацији, ушла је у силазну спиралу. Проблем је што ће, када он падне, штета за Аргентину већ бити направљена.
Цело излагање Марсела Рамиреза можете погледати овде:
