У садашњим условима и постојећег сукоба између Бразила и Аргентине, Уругвај би могао претегнути тас ваге у корист Бразила.
Посета чилеанског председника Габријела Борића двоструко је занимљива с аналитичке тачке гледишта. Прво, то је тренутак поткрај владавине Луиса Лакаље Поуа, политичара Националне партије са десноцентристичком позицијом. Сад се ближимо устоличењу нове владе 1. марта следеће године, када ће вођење Уругваја преузети професор Јаманду Орси, кандидат напредњачке коалиције Frente Amplio. Он је такође узео учешћа у посети дома Хозеа Пепеа Мухике, бившег председника, медијске личности у контексту светске политике, у предграђу Монтевидеа. Пре недељу дана узбуркао је јавно мњење у Европи и Руској Федерацији снажном јавном увредом на адресу председника Владимира Путина.
Но, ако пређемо на конкретне чињенице, посета чилеанског председника Габријела Борића у садашњем контексту је одличан политички шаховски потез, идући преко главе Аргентине, која је његов непосредни географски сусед, с којом је преко 200 година увек било проблема, који су били појачани у Малвинском рату, када је Чиле подржао Енглески упад на Малвине, што Аргентина никада неће заборавити. Садашња Милејева влада тренутно није баш пријатељска према Чилеу.
У том контексту, Чиле се појављује као крупан играч који је сигурно веома заинтересован за јачање трговачког пута кроз луку Икике, непосредно повезаног са целокупном територијом утицаја на југу Бразила и, пре свега, с луком Сан Пабло у Бразилу.
У остваривању ове велике идеје, Уругвај и, пре свега, Монтевидео, играју кључну улогу, јер је Монтевидео главни град Меркосура (заједничког тржишта Бразила, Аргентине, Парагваја и Уругваја). И заиста, главне политичке и комерцијалне дефиниције одређују крупни играчи трговинског блока, а то су Бразил и Аргентина, са два мања партнера – Парагвајем и Уругвајем. Међутим, у садашњим условима и постојећег сукоба између Бразила и Аргентине, тачније сукоба између аргентинског председника Хавијера Милеја са бразилским председником Луисом Игнасиом Лулом да Силвом, Уругвај би могао претегнути тас ваге у корист Бразила. А ово последње би ојачало комерцијални утицај трговине на Тихом океану, представљену политиком Габријела Борића.
То је једна од ретких историјских прилика да Чиле, као трговинска и политичка сила, преузме водећу улогу у региону за наредних пет година.
