19. фебруара 2024, неколико месеци након што је преузео функцију председника земље, Хавијер Милеј је рекао да је „Конгрес гнездо пацова, а политичари говна која људи презиру“. Напомена Хорхеа Елбаума.
19. фебруара 2024, неколико месеци након што је преузео функцију председника земље, Хавијер Милеј је рекао да је „Конгрес гнездо пацова, а политичари говна која људи презиру“. Скоро седам деценија раније, 26. маја 1936, немачки канцелар Адолф Хитлер је рекао да је „Рајхстаг [немачки парламент] пацовско гнездо, а да су политичари говна која људи презиру“. Аустријски каплар је већ у марту 1933. године добио апсолутна овлашћења кроз неку врсту Основног закона који му је омогућио гомилање политичке и законодавне моћи.
У Аргентини, бивши ТВ-водитељ није имао потребу да затвори Конгрес. Он је прибегао свом Основном закону и објединио га са четири опака институционална средства: декретима о нужности и хитности (DNU), ветом на законе, куповином гласова законодаваца (Едгарда Кејдера, између осталих) и незнатном помоћју колаборационистичких блокова.
Примо Леви је био италијански хемичар и писац који је преживео Моновиц, концентрациони логор и логор за истребљење подређен комплексу Аушвиц-Биркенау. Неколико његових текстова, укључујући и Трилогију, покушавају да опишу и анализирају процес који је претходио некритичком прихватању апсолутног зла и последице до којих је та равнодушност (и баналност) довела. Нацистичко варварство – истакао је – „…није почело са гасним коморама. Није почело са крематоријумима. Није почело с концентрационим и логорима смрти. (…) Почело је тако што су политичари поделили људе на ‘нас’ и ‘њих’. Почело је говорима мржње и нетрпељивости на трговима и путем јавних гласила. (…) Почело је када су људи престали бринути о томе, када су постали неосетљиви, послушни и слепи, верујући да је све то ‘нормално’“.
Једног дана се прихвати карактеристика „пацова“. Друго поподне се покуша атентат на лидера опозиције. Онда се „левичарским кучкиним синовима“ прети прогоном, и на њих излива мржња у виду постова, видеа или дигиталних мемова. Затим се туку пензионери, понижавају сексуални дисиденти и групе с инвалидитетом, а лекови ограничавају пацијентима који нису ни богати ни повлашћени. Ово се наставља с неизбежним укидањем казнених мера за злочине попут фемицида. Завршава се осиромашењем радника, смањивањем плата, несигурношћу запослења и презиром према људима који су остали на улици.
У Немачкој ће 23. фебруара бити одржани свеопшти избори. Неонацистичка партија Алтернатива за Немачку (AfD) – коју подржава најбогатији светски бизнисмен Илон Маск – покренула је кампању с уличним плакатима у савезној држави Бранденбург. На постеру двоје одраслих с испруженим рукама над децом опонашају кров који је направио СС – две недеље пошто се власник Тесле и „X“ придружио кампањи (AfD) оптужујући медије те земље да су превише усредоточени на „кривицу за нацистичку прошлост“. Маск је даље додао да „прија бити поносан на немачку културу, на немачке вредности, а не губити их у некој врсти мултикултурализма који све разводњава“.
Натурализација чини прихватљивим чак и оно што дозвољава нормализацију суровости. Ово више није у фази заметка. То је већ права змија. Једини змијски противотров који је зауставља јесте антифашистичка борба. Онај што срамоту истиче као недопустиву и против ње се бори. Албер Ками је у Куги упозорио: време је да се пробудимо.
Извор: Dejámelo pensar
