Мартин Пулгар: Затварање граница није политика Венецуеле

Од јануара, Венецуела и Колумбија су у потпуности отвориле копнену границу између две земље, па и за приватни превоз. Ово је у понедељак саопштио председник Венецуеле Николас Мадуро.


Земље су најавиле отварање копнене границе за 26. септембар, али су засад спочетка могли да је прелазе само пешаци и теретна возила.

Копнена граница између земаља била је затворена за саобраћај 2015. одлуком Каракаса. У марту 2020. године земље су потпуно затвориле граничне прелазе због пандемије.

Венецуеланац Мартин Пулгар, политиколог, стручњак за маркетинг, магистар филозофије рата, универзитетски професор из области међународне политике, геополитике, безбедности и одбране, за издање Два Југа говори о знацима побољшања односа између две латиноамеричке земље.

Господине Пулгар, реците нам какво мишљење људи имају о поновном отварању границе са Колумбијом?

Мартин Пулгар

Затварање граница и њихово касније отварање изазвани су једном околношћу, а то је управо инаугурација поново изабраног председника Николаса Мадура за уставног председника Боливарске Републике Венецуеле.

У том контексту се дешава ово затварање, суштински превентивно, углавном због ситуације коју су покушали да створе неки фактори најрадикалније опозиције у Венецуели у савезу с континенталном десницом, која је тежила и на неки начин наставља тежити разарању венецуеланских демократских институција кроз неку врсту отвореног или прикривеног уплитања, које би довело до промене режима или чак државног удара у Венецуели, како би се подриле демократске институције и Боливарска револуција збацила с власти. У том контексту се дешава затварање, али свеконачно затварање граница није политика Венецуеле.

Венецуеланска држава није постављала питање затварања граница с Колумбијом, напротив, увек је иступала за важне преговоре с колумбијском државом у интересу оба народа.

Венецуеланска држава Тачира и држава Северни Сантандер у Колумбији су жива граница која живи у сталној трговинској, економској и културној размени. То је практично интегрисана привредна зона у којој се знатан део производње обе земље допуњује у зависности од потреба тог дела становништва. Тако да Венецуела ни на који начин није постављала питање било каквог коначног затварања границе, али се то дешава у овом контексту.

Пошто је председник Николас Мадуро преузео дужност председника Републике, граница се отвара. Не треба придавати већи значај чињеници која је у многим деловима света природна појава, управо затварању граница када се догађају ствари од одређеног политичког значаја, као у случају Венецуеле 10. јануара, када је председник полагао заклетву. У овом случају граница је била отворена, а народи Тачире и Северног Сантандера, Кукуте и Колумбије пребивају у савршеном складу. Тамоши народ погађа затварање граница.

Дакле, сва новост је у томе да оба народа заиста страдају сваки пут када се дешава неко затварање или неки политички преокрет у односима између две земље. Први страдају становници пограничних области, углавном тих северних региона Сантандера и државе Тачира, који су, као што већ рекох, економски интегрисан регион у коме становништво оба народа практично стално садејствује, тако да је то ситуација која је сређена, већ је прошла, па су трговина и пролаз између две земље отворени. Жеља нам је да се отклоне сва трвења која могу постојати у случају Венецуеле и Колумбије, како бисмо се могли развијати у процесу интеграције двају народа, побратимљена не само због историје, већ и због нераскидивих непосредних веза које имамо, како културних, тако и економских, где оба народа чине не само границу, већ и становништво у целини, ми практично имамо дубоко интегрисану привреду која се међусобно допуњује.

Како Венецуеланци оцењују изјаве гувернера Фредија Бернала о „цивилно-војном стапању“ после отварања границе?

Цивилно-војна интеграција и првенствено тај предлог председника Николаса Мадура са доктринарне тачке гледишта стапања цивилног, војног и полицијског система, заснованог на интеграцији безбедности и унутрашњег поретка и обезбеђивања мира и стабилности у Републици, немају никакве везе са пропагандом или садашњим збивањима.

То чак није само слоган који потиче од гувернера државе, у датом случају гувернера Тачире. То је доктрина коју је почела прихватати Венецуеланска држава, и која представља војно-полицијско обједињавање, засновано на томе да се добије суштинска могућност у корену се супротставити унутрашњим и спољним претњама, повезаним са жељом да се дестабилизује политички систем те изазове нека врста државног удара, или устанички елемент уз подршку спољних фактора, у основи оних десничарских група из Латинске Америке, подржаних од Сједињених Држава које су од зачетка револуције гурале стабилизационе акције и тежиле смени постојећег режима, како у периоду владавине председника Чавеза, тако и у садашњем периоду владавине председника Николаса Мадура. Дакле, предлог о спајању народне војне и полицијске службе није пропагандни елемент, то је доктринарни елемент који се стално развија у нашим институцијама, како цивилним тако и војним, како би се разбила својеврсна недоумица која постоји у Латинској Америци поводом сучељености између војног и цивилног сектора, као својеврсно подређивање или својеврсно повлашћивање војног становништва у Латинској Америци.

У Венецуели је то постало могуће захваљујући Чавезовом првобитном предлогу грађанско-војног савеза, а сада и предлогу председника Николаса Мадура о народном војно-полицијском спајању, којим се тежи обезбеђивању стабилности са доктринарне тачке гледишта, стабилности венецуеланског политичког система суоченог са спољњим претњама. Дакле, то тако треба схватити, то је непропагандни предлог становништву, то није пуки говор, то је елемент доктрине који се крчка на тихој ватри у изградњи мишљења где се народ с оружаним снагама, полицијом и војним секторима, у зависности од стабилности и унутрашњег поретка, уме супротставити претњама из различитих извора, који су Боливанску револуцију подвргли деловању оних спољних и темељних фашистичких чинилаца који су савезници Сједињених Држава против Боливарске Револуције…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *