Ако велике трагедије и остављају неки позитиван траг, без обзира на огромну бол, онда је то што по правилу измичу из руку оних што их узрокују, оних који су равнодушни према њима и/или оних који теже да из њих извуку корист.
Не знам знате ли за поплаве у Шпанији, њихове застрашујуће материјалне последице, њихову ужасну силу усмерену против живота, као и за интелектуалну и политичку патњу њених владара.
Шта нам добро то може донети? Па, апсолутна дискредитација штампе… једна је од главних ствари. Нешто што је ген-о-цид у Гази већ узроковао на читавом Оксиденту. Али о овој ствари бих желео да говорим други пут.
Да ли сте приметили да је председник шпанске владе Педро Санчез… „социјалиста“?
Да ли сте приметили да је француски председник Емануел Макрон био „социјалиста”?
И да је савезни канцелар Немачке Олаф Шолц, још један „социјал“, иако демократа?
Да ли сте схватили да су сви они левичари, да подржавају Газу и да су партнери Украјинаца… баш као неофашиста Ђорђа Мелони?
Кажем… Да ли би ово редовно слагање левичара с неонацистима и ционистима било могуће без добро подмазаног „социјалног инжењеринга“?
Када говорим у Аргентини о „Друштвеном инжењерингу“, неке колеге ме слушају с великодушним, сумњичавим снисхођењем… зато вас позивам да ослушнете глас људи са друге стране баре:
Но, да ли је тај „друштвени инжењеринг“ нешто ново?
Мислим да све почиње Ротшилдовом лажју о Ватерлоу, која му омогућава да заради тако много новца, али која се буди ради упознавања с Орсоном Велсом и романом „Рат светова“, који је емитован 30. октобра 1938. на радију и постао шокантан феномен, и тада и сваки други пут када су га преносили на другим местима, откривајући необичну моћ медија над масама.
До друге половине прошлог века, када је „културна“ ЦИА финансирала леву уметност и културу током Хладног рата, друштвени инжењеринг је већ имао формат и у Шпанији се ово дешавало:
У Аргентини је већ радила „Форд фондација“ (у случају да неког занима: https://www.youtube.com/watch?v=_qXbS8WO4i0&t=305s), плус CARI, НВО, амбасаде, Сорош, Франко Макри, који финансира PEORnistas, краће речено. Ето како на крају (после толике борбе) гласамо за оне који ће се потчињавати, уместо да владају.
Као што је лако закључити, инфилтрација је главно оруђе друштвеног инжењеринга, због огромног богатства протраћеног на промовисање лажних пророка с лепим говорима с једне стране… а с друге стране, „црних монаха“ који оперишу на отвореним мозговима, што се може сматрати опасним, да их одвоје разним привидним „стимулансима“ или непосредно неутралишу на било који начин (но, то је друга прича, за будући извештај).
У последњој председничкој дебати, глава аргентинске масонерије је сасвим безобзирно рекао да има масоне на обе стране. И додао: и црква такође, и ционисти, и Сорош такође, и амбасаде… и неки ултрамилионерски филантропи… такође. Али то није само овде, у САД је исто, хајде да послушамо овог Трамповог саветника:
Дакле… Коме веровати? Па, у принципу, ако стоји на полици… то је тржишна производња. Односно из медија… Из медија… оних који су већ изгубили свако поверење у Европи па чак и у САД (зато је победио аутсајдер Трамп).
Све док вас медији буду терали да верујете да сте они који бирају ви, међу кандидатима које су изабрали они заједно са бизнисменима, НВО и амбасадама, као власници опција у свакој странци… ово ће наставити да буде пут разочарања.
Кандидати морају доћи одоздо, а не из кажипрста просвећених. Али то је вежба коју ми изгледа нисмо вољни да урадимо, холизам је удобнији.
То је то. Као што видите, не тражим аплаузе. „Сејте истину и пожњећете пиздарију“.
Извините, ја сам Енрике Бокс, Црна овца.
