Вето аргентинског председника Хавијера Милеја на Закон о финансирању универзитета и скроман буџет издвојен за 2025. изазвали су реакције власти, синдиката и студената, који су се већ спремили за протесте и штрајкове у наредним недељама.
С једне стране, синдикати су позвали на национални штрајк у четвртак, 26. септембра и петак, 27. септембра, како би се показало стање. А са друге стране, спрема се велики универзитетски марш који ће покушати да понови масовност првог, одржаног 23. априла. Организују их универзитети, синдикати и студентски центри, а одржаће се прве недеље следећег месеца.
Акције ће се одвијати не само на улицама, већ и по управама: ректори универзитета широм земље разговарају с посланицима сваке од својих покрајина да ови не би прихватили вето. У земљи има 115 универзитета, од којих су 63 државна, које похађа 80 одсто од 2,5 милиона постојећих студената. Закон о финансирању који је усвојио Конгрес проглашава ванредно стање у буџету у националном универзитетском систему за 2024. и ажурира ставке буџета за 2023. који је продужила влада La Libertad Avanza. Према подацима Конгресне буџетне управе, фискални утицај закона је 0,14 одсто БДП-а – мајушна цифра коју Милеј не жели да плати.
Сенат је ове недеље послао текст правила Правном и техничком секретаријату, на чијем челу је Хавијер Ерера Браво, а извршна власт сада има десет радних дана да стави вето – одлука већ најављена председником. Али напад на овај сектор је двострук: буџет за 2025. има три „проклете ставке“ које погађају и државно високо образовање: смањује број ставки предложених од универзитета за више од половине, даје извршној власти право да обуставља пренос средстава уколико универзитети не шаљу информације и обустављају Закон о националном образовању који јемчи улагања од најмање 6% БДП-а. Буџет издваја 3,8 милијарди пезоса за националне универзитете за наредну годину, 52% мање него што тражи Национални међууниверзитетски савет (CIN), а управо 7,2 милијарде; 95% ове разлике отпада на новац што се издваја за плате предавача и непредавача, који се мора ускладити с инфлацијом.
Писац, уметник пластичар, педагог и новинар, генерални секретар Међународне федерације писаца за слободу (FIEL), директор палестинске новинске агенције INTIFADA и почасни члан Свеопштег савеза писаца Палестине Леонардо Херман посебно за издање „Два Југа“ коментарише Милејев вето:
– У Аргентини је, по Уставу, систем образовања државан, бесплатан и секуларан. Ово историјско достигнуће значило је да хиљаде радничке деце има бесплатан приступ универзитетском образовању. Откако је Милејева влада узела на себе проповедање бизниса, покушавала је уништити сваки траг присуства државе као јемца једнакости и социјалне правде, дајући предност међународним пословним хоботницама. У том смислу, он је предузео крсташки поход против националног на свим разинама. Његова тактика је јасна: дефундирати га, односно брзо повући улоге државе и натерати је на банкрот. Затим, чим систем државног образовања буде разорен, он ће бити предат приватним компанијама, пошто за Милеја образовање није право, него бизнис.
