На дан независности своје земље перуанска фолклорна трупа Перу Мултиколор затекла се у Краљеву на завршници Другог међународног фестивала фолклора. Празнични дух се осетио и у њиховом наступу те вечери. Сијали су осмесима и играли су енергично. За нијансу јаче него иначе. Чим почну да играју, људи који се баве фолклором се озаре. Није важно да ли је то радионица или наступ.
Пише: Љиљана Костадиновић
Мултиколори су врло пажљиво слушали приче о српском Ђурђевдану и слави са највише обичаја после Божића. Приче о цветним венчићима употпунили су кореографски аксесоари, а пролазак испод великог венца симбол је призивања среће и благостања те брачних партнера. Загледа ли се која девојка у неког делију, на овај дан јој је дозвољено да то и покаже стављајући му велики венац око врата. Пажљиво су пратили кораке игара домаћина и здушно учествовали у колу.
И њихове игре су заштићене у УНЕСКО-у. Пре свега, Уитити, који је сећање на борбе за слободу. Ратничке игре у којима мушкарци носе сукње, не би ли заварали непријатеља, касније се претварају у љубавне заврзламе и удварања. Тако се плес мењао кроз историју. Поред овог, који су извели на самом крају својих наступа, одиграли су још две препознатљиве игре, Ваино Кускењо и Карнавал де Уанкапи. Земља која живи традицију и данас пуно полаже на очување исте кроз ношње и фолклорне игре. Много је трупа које се препознају и које нација воли. Перу Мултиколор је успео да оде корак даље и изгради међународну репутацију. У својој земљи су трупа са највише страних гостовања.
Хесус, директор групе и музичар, Лусеро, кореограф и играч и Ајлин, играч и преводилац испричали су нам да им је ово друго гостовање у Србији. Били су већ 2017. г. и чини им се да су сада људи много топлији. Они долазе из два највећа града, Лиме и Куска, који су угушени саобраћајем и великим бројем становника. Отуд им је у Србији пријао мир и зеленило, како кажу. Свуда је много зелених површина и ритам живота је мирнији него у њиховим градовима. На овој европској турнеји су посетили шест земаља, између осталих Шпанију, Хрватску, Србију, Бугарску. У нашој земљи су се обрели у више градова и на више фестивала. Били су у Бањи Ковиљачи, Богатићу, Сремској Митровици, Крагујевцу, Краљеву… Сасвим је сигурно да ће доћи поново.
Колумбијска трупа из Калија је у Србији трећи пут. Моника, играч и преводилац, је долазила и раније и запамтила је да се 2015. и 2016-е много градило, а да је сада све то завршено. Похвалили су нашу организацију и кажу да је све под конац. Они су обишли само балканске земље Црну Гору, Босну, Румунију и Србију, али су код нас боравили у скоро петнаестак градова. Ниш, Чачак, Јагодина, Вршац, Бела Паланка, Дољевац само су неке од њихових станица. После Краљева, отишли су у Крагујевац.
Иако су кроз Србију прошли у врелом јулу, Хуан каже да им клима овде прија. Хладније је него код њих, зелено је и мирно. Људи су топли, а време им је било потаман. Нису стигли да се окупају у Ибру, али нису ни имали потребу. Ове године су гости били смештени у Дому ученика у Краљеву и били су у прилици да упознају град, пробају нашу кухињу и сретали смо их по локалима на отвореном у самом центру. И овде не смемо да изоставимо да поменемо став према радионици. Потпуно професионално као да је концерт у питању, играли су српске игре запамтивши кораке из првог покушаја. Као учитељи, били су елегантни у покретима као да их изводе на бини а не млађаним девојчицама и тинејџерима жељним да науче нешто ново.
Ајлин говори о колумбијским народним плесовима са великим поносом. У граду из кога долазе има четрдесет трупа. И тамо је фолклор веома вољена разонода. Њихови наступи су имали чари карневала у Рију, а ватра коју су донели на сцену пренела је Краљевчане у Јужну Америку за тили час. Представили су се играма из три региона, пацифичког, карипског и андског. Свима је карактеристична снага и то је прво што приметите у њиховом раду ногу. Играли су Авокао, Бамбуко и Мазурку. Већинско црно становништво афричког порекла је својом историјом укључено у велики број плесова, а нама препознатљиве пољске националне игре тамо имају велики респект због бројног становништва из ове европске земље.
Догађаји којима доминирају снага и заједништво и током којих у вас уђе велика енергија, помажу да посложите приоритете у животу. ШТА ЈЕ ЖИВОТ АКО НЕ ИГРА!
Фотографије: Љиљана Костадиновић
