Ово је влада крајњег неолиберализма с крајње десничарским погледима, укључујући веома блиске ономе што је била цивилно-војна диктатура у Аргентини 1970-их. Управо зато поричу сопствену историју и отмице деце… Карлос Де Фео, генерални секретар Националне федерације универзитетских предавача (CONADU), посебно за издање „Два Југа”.
Дешава се то да они разарају економски систем Аргентине, њену индустрију и „репресирају“ привреду. Мислите да је Аргентина земља у развоју која је доживела процват средином прошлог века после Другог светског рата? Аргентина је земља која тежи уништењу индустрије, уништењу могућности отварања радних места и побољшавања квалитета живота својих житеља, као и претварању Аргентине у порески рај за прање новца, било да се ради о финансијским шпекулацијама или трговини дрогом. То је повезано с председниковом намером да економију преведе на доларе. Шта ћете, ова политика у економском смислу има пандан – крајњи идеологизам председника Милеја, који је у стању да се супротставља земљама које чине 80% спољнотрговинске размене Аргентине, земљама глобалног југа и потврди свој безусловни савез са САД, Енглеском и Израелом.
И на основу тога он усмерава међународну политику. Без проблема се посвађао с председником Бразила, са којим смо очигледно комерцијални партнер у Јужној Америци, са којим имамо највећи обим комерцијалне размене, с купцем наших производа и продавцем велике количине произведених роба у Бразилу.
Он се свађа с председником Сједињених Држава, с којима имамо сталан раст трговинске размене, поред трговинског споразума који нам је омогућио да повећамо аргентинске резерве, које су значајно опале, нарочито пошто је влада Маурисија Макрија уништила привреду и достигнућа остварена током деценије владавине Киршнерових. Овај идеологизам значи да води политику супротстављену интересима читавог народа.
Ето због чега слепо учествује у сукобу који се заправо одвија на другој половини земљине лопте, као што је сукоб у Украјини или крвав, неоправдан и незаконит израелски упад у Палестину, у масовним убиствима и смртима. Ово изазива председник који крши и заборавља све што је била традиционална политика Аргентине, солидарност, немешање у проблеме страних држава, и то је довело дотле да улазимо у неке савезе који се не могу добро завршити по Аргентину.
У последње време и последњих неколико дана дошло је до веома значајног гушења народних протеста против изгласавања закона којим се директно предаје национално богатство. Политичка корупција у партијама је достигла толику крајност да се сваки политичар може купити, главно је да се зна његова цена, али чим је сазнате, купујете га, и то се јасно види.
Влада, која је 10. јуна обележила шести месец на власти, од значајне подршке коју је имала у тренутку ступања на дужност прешла је до сваким даном растућег одбијања које већ премашује половину становништва. Не мислим да ова влада има много шанси у дугорочној перспективи.
Монетарни фонд подржава политику нултог дефицита, прилагођавање социјалне политике и друге мере везане за економски развој државе, али без обзира на то јасно упозорава да ће политика коју спрводи ова влада дугорочно довести до побуне народа и донети више проблема, него решења, па ММФ моли владу да буде мање окрутна у својој политици према становништву. Видећемо да ли ће она испунити ову молбу, јер чак и они привредници који су подржавали власт виде да разарање домаћег тржишта смањује и њихову продају у земљи, што такође изазива немире.
Истина је да се ради о изузетно сложеној ситуацији, а поред председника, човека са тешким психичким сметњама, постоји цео владин тим који чине неумешни, неспремни, бахати људи, што води ка разарању целе државе.
Влада Сједињених Држава је такође веома укључена преко своје амбасаде. Па, видећемо како ће се ова ситуација развијати, али изгледа да нема баш повољне будућности.