Садашњи председник Аргентине Хавијер Милеј остварио је највише путовања у иностранство у националној историји земље, сразмерно времену протеклом од почетка његовог мандата. За мање од 6 месеци имао је преко 7 међународних путовања. Скоро сва ова путовања су се односила на деловање са светом међународне крајње деснице, засебна верска и лична питања. Ниједно од тих путовања није довело до побољшања озбиљне друштвене ситуације у којој се земља налази. Марсело Кениг, бивши члан парламента, генерални секретар Descamisado Peronist Current, објашњава зашто је Милеј одједном забринут за интересе украјинске деце, али у исто време уопште није забринут због чудовишних дечјих жртава у Појасу Газе и пребивање 70% сопствених младих грађана испод границе сиромаштва.
Безусловна подршка аргентинског председника Сједињеним Државама и Израелу приморава Милеја да се меша у међународна питања невезана с традицијама наше земље, која поштује самоопредељење народа и немешање у унутрашње проблеме других земаља. Пример овога је то што је Аргентина променила своје историјско гласање, иступивши против уласка Палестине у УН баш у тренутку када та земља доживљава геноцид од стране израелске државе.
У тим оквирима је више пута стајао на нечију страну у садашњем оружаном сукобу између Русије и Украјине, обећавајући да ће Аргентина с овом другом земљом сарађивати на политичком, војном и економском плану.
Ових дана смо од супруге председника Украјине Јелене Зеленске сазнали да се Аргентина придружује Међународној коалицији за повратак украјинске деце. Оваква иницијатива је оправдана с хуманитарне тачке гледишта, мада је очигледно једнострана; међутим, она је у логичкој супротности с равнодушношћу према покољу деце од стране израелских снага у Појасу Газе. Овај противречни политички став је сам по себи озбиљан, посебно ако се узме у обзир да Аргентина преживљава дубоку прехрамбену кризу. Према опсерваторији Аргентинског католичког универзитета, 70% деце живи испод границе сиромаштва.
У овом случају, изгледа да су за аргентинску десничарску владу једини повлашћени људи украјинска деца. Њега не узбуђује што су се многа деца његовог народа, за коју је он одговоран, обрела у сиромаштву услед економске политике коју води анархокапитализам. И ово несумњиво изазива све већи гнев.