Међународна финансијска институција подржала је захтев мексичких власти да се смањи износ средстава доступних за случај нужде, али и даље истиче потребу за убрзавањем фискалне консолидације ради јачања јавних финансија.
Међународни монетарни фонд (ММФ) обновио је Флексибилну кредитну линију (ФКЛ) за Мексико и поново смањио износ расположивих средстава, овога пута на 18 милијарди долара, на захтев власти те земље. Фонд је оценио да је, упркос спољној неизвесности, друга по величини привреда Латинске Америке током 2026. године ојачала, па је подржао захтев владе да смањи приступ овом кредитном механизму за случај нужде, који земљи обезбеђује средства у ванредним околностима, уколико дође до кризе. Одлука је донета након редовне, средњорочне ревизије овог инструмента, који је у новембру 2024. обновљен, првобитно у износу од 24 милијарде долара.
Извршни одбор ММФ-а истакао је отпорност мексичке привреде, коју пре свега подстиче снажан извоз, као и посвећеност постепеној фискалној консолидацији. Ипак, упозорио је да је земља и даље изложена значајним спољним ризицима у условима велике неизвесности, обележеним општим поскупљењем енергената и затегнутим трговинским преговорима са Сједињеним Америчким Државама уочи преиспитивања Споразума САД-Мексико-Канада (Т-МЕК), трговинског споразума северноамеричких земаља.
„Упркос повећању спољне неизвесности, мексичка привреда је ојачала, а укупна инфлација приближила се циљаној стопи Банке Мексика, захваљујући спровођењу опрезне макроекономске политике“, изјавио је заменик генералног директора ММФ-а Кенџи Окамура, преноси се у саопштењу.
Након што је 2025. годину завршила умереним растом, мексичка привреда је током ове године показала знаке опоравка. Бруто домаћи производ (БДП) порастао је за 0,9 одсто у трећем тромесечју, док је раст на годишњем нивоу износио 3,2 одсто. Такав резултат допринео је побољшању очекивања у погледу привредних кретања. ММФ је повећао прогнозу раста за крај ове године, али и даље предвиђа умерено ширење привреде од 1,5 одсто у 2026. години. За 2027. очекује нешто снажнији раст од 1,8 одсто, под условом да се забринутост смањи и инвестиције поново покрену.
Директори ММФ-а похвалили су и посвећеност мексичких власти опрезној фискалној политици, али су препоручили амбициозније и брже прилагођавање како би се јавни дуг довео на силазну путању и поново створио простор за спровођење мера државне политике. Међу њиховим препорукама су повећање буџетских прихода, прецизније усмеравање новчаних давања и побољшање пословања државне нафтне компаније „Петролеос Мехиканос“ (Пемекс), чије финансијско стање представља оптерећење за државне финансије.
Директори су поново нагласили потребу за јачањем фискалног оквира како би се учврстило поверење у земљу, у тренутку када тржишта помно прате кретање јавног дуга. Такође су истакли значај планова владе председнице Клаудије Шајнбаум за подстицање улагања у инфраструктуру, али су затражили већу прозрачност у погледу ризика и обавеза повезаних са тим пројектима.
„Директори су нагласили потребу за подстицањем приватних улагања и повећањем продуктивности“, каже се у оцени ММФ-а.
Када је реч о инфлацији, ММФ је препоручио да се задржи умерено рестриктивна монетарна политика све док се успоравање инфлације не учврсти. Према званичним подацима, годишња стопа инфлације у октобру износила је 3,75 одсто, у поређењу са 3,45 одсто у септембру. Тиме је инфлација забележила раст трећи месец заредом и достигла највиши ниво од маја. На то су утицала поскупљења електричне енергије, утечњеног гаса, воћа и поврћа, попут зеленог парадајза и тиквица, као и туристичких услуга, пре свега авионског превоза.
Упркос убрзању инфлације, централна банка је прошле недеље изненадила тржишта смањењем референтне каматне стопе за 0,25 процентних поена, на 6,25 одсто.
Извор: EL PAÍS




