Хорхе Елбаум: Аргентина тоне у рецесију, а макроекономска стабилност је све неизвеснија

Хоће ли Милеј задржати коалициону већину у Конгресу после неуспеха првобитног плана фискалног шока и шта то значи за макроекономску стабилност региона?


На питање Два Југа одговара доктор економских наука, социолог и новинар Хорхе Елбаум.

Хорхе Елбаум

Да ли ће Милеј задржати већину своје коалиције у Конгресу? Налазимо се у прелазном тренутку, јер партнери који нису либертаријанци, а налазе се у Конгресу и Сенату, почињу се извлачити из те приче, напуштати брод пошто виде да он тоне — како у економском смислу, тако и због тога што чак и Светска банка, Међународни монетарни фонд и друге установе показују да је Аргентина већ ушла у рецесију. Бројке то и потврђују: индустријска производња је опала и наставља опадати услед неограниченог отварања тржишта за увоз, и то, парадоксално, углавном индустријских производа из Кине.

Ово несмотрено отварање тржишта, без заштите домаће индустрије, доводи до затварања предузећа, смањења домаћег тржишта и пада пореских прихода, што све скупа ствара рецесију.

У Аргентини снажно расту само три сектора: рударство, пољопривреда и енергетика, пре свега захваљујући налазишту Вака Муерта. Све остало бележи снажан пад.

Проблем је у томе што та три растућа сектора запошљавају веома мали број људи, углавном у унутрашњости Аргентине, крај Кољдиљера и у Вака Муерти. Већина становништва, међутим, живи у великим градовима, где запосленост зависи од домаћег тржишта, индустрије, трговине и грађевинарства — сектора који бележе снажан пад. Због таквог економског и макроекономског стања, влада почиње губити изгледе за изборну победу наредне године, а сви они који су јој били савезници из интереса или користољубља почињу се постепено повлачити из коалиције, покушавајући да то прикрију. То је оно што јасно показује тренутна ситуација.

Штавише, чини се да ни околности у Бразилу не дају ветар у леђа Милеју, пошто у Аргентини гласачи већином цене сопствену, домаћу економску стварност.

У овом тренутку, Милеј ужива подршку отприлике трећине грађана, односно око 30-33 одсто. Тај удео ће вероватно наставити опадати како се будемо приближавали наредној години, пре свега зато што ће се криза, услед сопствене инерције, продубљивати и доводити до све веће сукобљености.

Томе се придружују и неки сукоби са Врховним судом, који такође почиње да се уклања како се за њега не би лепили неуспеси владе; па и промене ставова међу најтврђим Милејевим савезницима, попут сенаторке Патрисије Булрич, која покушава изградити трећи стуб, односно трећи либерални пол унутар саме владе, практично се већ намећући као Милејева наследница.

Ето каква је атмосфера. И макроекономска стабилност је у кризи, пошто је основно начело ове владе управо стабилност и смањење инфлације. Можда ће и даље бити неких ситних успеха у обарању инфлације, али и то у условима раста незапослености, несигурности радних места и пада куповне моћи.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *