Ukoliko priča o „južnoj hemisferi kao utočištu“ zaživi u globalnim medijima, da li su južne države (Rio Grande do Sul, Santa Katarina) spremne za priliv „apokaliptičnog kapitala“ i da li bi Brazil mogao postati sledeća tačka za preslikavanje Vamani modela, s obzirom na njegov poljoprivredni potencijal i nisku gustinu naseljenosti?
Na pitanje Dva Juga odgovaraju naši brazilski sagovornici
Rodolfo Laterza — GSEC — Institut za visoke studije bezbednosti, geopolitike i konflikata:
Brazil, posebno u južnim regionima, kao i u delovima centralno-zapadnog i jugoistočnog regiona, ima klimatsku stabilnost (s izuzetkom povremenih obilnih padavina), plodnost zemljišta, dobru poljoprivrednu produktivnost i uravnoteženu ekonomsku i industrijsku infrastrukturu.
U slučaju nekog apokaliptičnog događaja, Brazil bi se mogao pokazati kao odredište za migrante sa kapitalom, ali ograničeno na ove regione koji su razvijeniji, premda i sami suočeni sa sopstvenim socijalnim izazovima.
U Argentini bi, usled već postojećih socijalnih i infrastrukturnih problema, moglo doći do još većeg socijalnog stresa u uslovima ekstremnih događaja po čovečanstvo.
Nažalost, u slučaju, na primer, nuklearne kataklizme, planeta bi imala ograničene geografske niše za smeštaj ostatka čovečanstva, koje bi i dalje trpelo ozbiljne organizacione, institucionalne i prehrambene posledice. Potrošačko društvo kakvo poznajemo i čitava izgrađena infrastruktura komfora bili bi teško pogođeni i verovatno postali stvar prošlosti.
Augusto Fredo Flek, sociolog:
Počevši od kraja, da: prirodno je da su Rio Grande do Sul i Santa Katarina tačke interesovanja za ovaj projekat, kojim se od početka zastupa ideja o čitavoj Južnoj kupi kao utočištu u slučaju događaja te vrste, sposobnoj da održi složena društva i sa velikim proizvodnim potencijalom. Poljoprivredni potencijal, posebno u Rio Grande do Sulu, ogroman je.
Istovremeno, geopolitički skepticizam i slaba državna struktura Brazila pogoduju prilivu ovakvog kapitala. Nije teško zamisliti projekat sposoban da izvrši pritisak na cene i proizvede regionalna trvenja, praćene rizicima za životnu sredinu i ciljanim investicionim ponudama radi učvršćivanja na teritoriji.
Naša situacija je drugačija, pošto nismo Milejeva Argentina, ali takođe nismo ni blizu suverenističkog i antitehnokratskog stava da bi bili kadri suočiti se s ovim pretnjama.
