Одговор на важно питање: могућност Бразила да привлачи инвестиције усмерене на стварање приватних структура отпорности добија на значају услед све већих глобалних страхова од климатских промена, геополитичке нестабилности, пандемија и прекида у ланцима снабдевања.
У том контексту, важно је разликовати два питања: прво, способност Бразила да прими све већи прилив капитала заинтересованог за просторну отпорност (resiliência territorial) и, друго, могућност да се непосредно пресликају пројекти попут Wamanija, подухвата који је у Аргентини развио предузетник Мартин Варшавски са својим партнерима.
Прва претпоставка делује вероватно. Друга, иако је у одређеним околностима могућа, засад нема очигледне услове за непосредно пресликавање на територији Бразила.
Случај Wamani привлачи пажњу јер превазилази традиционални концепт бункера или подземног склоништа.
Подухват је осмишљен на поседу од приближно 32.000 хектара у области Мендозе, у Аргентини, и обухвата монтажне стамбене објекте, куполе, производњу соларне енергије, полетно-слетну стазу и планове за пољопривредну и сточарску производњу.
Логика пројекта заснива се на изградњи инфраструктуре високог степена самосталности, способне да одржи одређене животно важне функције у крајњим околностима, попут ратова, дубоких економских криза или дуготрајних прекида у глобалним ланцима снабдевања.
Концепт се, дакле, мање односи на привремено склониште, а више на стварање приватне територије припремљене да одржи основне услове функционисања у периодима нестабилности.
У таквим околностима, области на југу Бразила, посебно сеоска подручја савезних држава Рио Гранде до Сул и Санта Катарина, поседују карактеристике које би могле привући улагаче усмерене на такозвану просторну отпорност.
Прва од њих јесте снажна пољопривредна и сточарска база. Рио Гранде до Сул спада међу водеће пољопривредне и сточарске произвођаче у земљи и одликује се значајном разноврсношћу пољопривредних култура и производним капацитетима. За подухвате усмерене на преживљавање и дугорочну самосталност, способност производње хране може бити важнија од самог постојања подземних објеката или система физичке заштите.
Доступност воде такође представља стратешки фактор. Међутим, овај елемент захтева сложенију анализу од простог утврђивања подручја која наизглед обилују водним ресурсима.
Други фактор је релативна удаљеност од главних глобалних геополитичких и војних центара. Део логике повезане с избором Јужног конуса као подручја мање изложеног великим међународним сукобима могао би се, у одређеним околностима, применити и на бразилску територију.
Регионална инфраструктура представља још један значајан елемент. Супротно традиционалној представи о потпуној изолованости, дугорочни подухвати зависе од релативне близине путева, аеродрома, болница, телекомуникација, индустријских капацитета и регионалних градских центара.
Постојање сеоских подручја са мањом густином насељености такође би могло ићи у прилог одређеним пројектима. Ипак, појам мале густине насељености треба користити опрезно. Рио Гранде до Сул има пространа сеоска подручја, али ни издалека није ненасељена територија.
У Санта Катарини, посебно у западном делу савезне државе, такође постоје повољни услови за пољопривредну и сточарску делатност и производњу хране. Ипак, територију Санта Катарине одликује већа насељеност и уситњеност поседа, што може отежати куповину великих непрекинутих површина, сличних онима које постоје у појединим деловима Аргентине.
Главна замерка идеји о југу Бразила као дугорочном уточишту односи се на климу. Ово подручје се не може сматрати климатски стабилним. Рио Гранде до Сул суочава се с екстремним појавама великих размера, укључујући поплаве, суше и периоде нередовних падавина.
Ови услови непосредно утичу на пољопривредну производњу, инфраструктуру и водоснабдевање. Појава високих температура и мањка воде у појединим областима показује да спој пољопривреде и расположивости воде сам по себи не јемчи отпорност.
И Санта Катарина се суочава са периодима суше који могу утицати на снабдевање становништва, сточарство и пољопривредну производњу.
Стога би пројекти усмерени на просторну отпорност зависили од детаљних проучавања конкретних микрорегија.
Међу факторима које би требало анализирати били би речни сливови, ризик од поплава, доступност подземних вода, квалитет земљишта, надморска висина, изложеност топлотним таласима и капацитети за складиштење воде и наводњавање.
Избор места би, према томе, био далеко важнији од простог избора савезне државе или ширег региона.
Могућним бразилским прилагођавањем овог концепта не би се морао буквално пресликавати модел Wamani. Изгледом би то највише могло подсећати на одрживу агротехнолошку енклаву. Такав подухват могао би обједињавати велики сеоски посед, сопствену производњу енергије, пољопривредну производњу, системе складиштења, резервне изворе воде, независну повезаност, стамбене објекте високог стандарда и релативно брз приступ регионалном граду.
Потенцијална циљна група такође би могла бити шира од појединаца искључиво забринутих због могућности рата или глобалног колапса. Пандемије, екстремне климатске појаве, логистички поремећаји, политичка нестабилност и стратегије очувања имовине могу проширити интересовање за поседе способне да одрже одређени степен самосталности.
У Бразилу би се такви подухвати могли економски устројити у оквиру других делатности. Агротуризам, заштита животне средине, пољопривредна и сточарска производња, развој сеоске градње и приватна одмаралишта могли би обезбеђивати трајне изворе прихода, док би системи за енергију, воду и производњу хране деловали као додатни елементи одрживости.
Та карактеристика могла би бразилски модел учинити економски разноврснијим од пројекта замишљеног искључиво за ситуације колапса.
Главни изазов, међутим, могао би бити мање повезан са технологијом, а више са друштвеним последицама концентрације земљишта. Куповина великих земљишних површина од стране страних инвеститора или група са великом финансијском моћи може отворити расправе о концентрацији земљишта, територијалном суверенитету, приступу води, шпекулацијама с некретнинама и односима са локалним заједницама. У ту расправу улазе и питања у вези са законодавством о куповини земљишта од стране странаца, опорезивањем, корпоративним структурама, приватним обезбеђењем и територијалним управљањем.
У таквом сценарију, капитал заинтересован за отпорне поседе могао би стићи пре него што настане шира друштвена прихваћеност стварања великих приватних безбедносних енклава.
Сâм аргентински случај показује ту противречност. Чак и пројекти усмерени на самосталност остају уграђени у локална друштва, регионалне економије и сложене земљишне односе.
Изградња приватних заједница високо припремљених за суочавање с кризама може истовремено изазвати економски интерес и неповерење међу суседним становништвом.
Приватна и друштвена отпорност
Главно питање, дакле, превазилази способност једног имања да производи храну или сопствену енергију. У самом концепту приватног уточишта постоји потенцијална противречност.
Што је већа концентрација ресурса у изолованим енклавама, то може бити већа крхкост друштвеног система смештеног око тих структура. Чак и самодовољно имање и даље, непосредно или посредно, зависи од регионалних болница, радне снаге, путева, телекомуникација, тржишта, државних институција и друштвене стабилности.
Истинска просторна отпорност, у том смислу, не зависи искључиво од ограда, хектара, генератора или залиха хране. Она зависи од способности читавог региона да настави да функционише.
Бразил се тако појављује као вероватан кандидат за привлачење међународних инвестиција усмерених на такозвану имовинску отпорност.
Главна предност Бразила не би била просто у удаљености од могућих сценарија глобалних сукоба. Пре би спој територије, способности производње хране, расположивости природних ресурса, производње енергије, инфраструктуре и економских размера представљао скуп потенцијално привлачних фактора.
Југ земље поседује значајан део тих предности, премда климатски ризици, земљишна питања и друштвени изазови спречавају да се тај регион сматра аутоматским или зајамченим уточиштем.
Случај Wamani би, у том смислу, могао представљати појаву нове врсте инвестиција. Међутим, пре него као бункери за милијардере, такви подухвати могу се схватити као приватни простори отпорности, опремљени за одржавање одређених битних функција у условима дуготрајних криза.
Кључно питање, дакле, можда није хоће ли Бразил бити кадар тачно пресликати аргентински модел. Важнија расправа тиче се нечег другог и везана је за питање: до које мере ће глобални капитал почети да просторну отпорност посматра као вредност од инвестиционог значаја? Јер, да би се то остварило, мора се поклопити низ повољних услова који обухватају доступност воде, способност производње хране, енергију, изградњу инфраструктуре и регионалну стабилност, како би се све то појавило као нова класа стратешке имовине.
Југ Бразила поседује бројне елементе који би могли бити део тог тренда. Но, његова привлачност зависиће од способности успостављања равнотеже између приватних инвестиција, климатске безбедности, земљишног законодавства и друштвеног развоја. На крају крајева, истински отпорни простор није само онај који је способан заштитити своје власнике. То је онај који је способан одржати функционисање постојећег друштва што га окружује.
Едилсон Моура Пинто је физичар, директор пројеката Института GSEC, истраживач и професор. Дипломирао је на UNESP-у, магистрирао физику на UNICAMP-у и докторирао инжењерство материјала на Универзитету у Коимбри, у Португалији.
Ради у областима наноструктурираних материјала, електрохемије, сензора и напредних технологија, а има искуство и међународних истраживања у Јужној Америци, Европи и Африци.
Делује у високом образовању, академском управљању и вођењу пројеката. Оснивач је и главни уредник платформе Plano Brazil, посвећене анализи одбране, војних технологија и геополитике, и члан је GSEC-а, где доприноси научном и стратешком сагледавању суверенитета, безбедности и технолошког развоја Бразила.
ИЗВОРИ
- Wamani / пројекат уточишта за милионере у Мендоси — Diario UNO
https://www.diariouno.com.ar/sociedad/aqui-hay-agua-pura-que-tiene-san-carlos-como-refugio-millonarios-una-tercera-guerra-mundial-n1584206/amp - Рио Гранде до Сул — Градови и савезне државе — IBGE
https://www.ibge.gov.br/cidades-e-estados/rs/ - Попис становништва 2022 — становништво и домаћинства — Рио Гранде до Сул — IBGE
https://www.ibge.gov.br/biblioteca/visualizacao/periodicos/3102/cd_2022_populacao_idade_sexo_rs.pdf - Студија о поплавама 2024. у Рио Гранде до Сулу — Национална агенција за воде и основне санитарне услуге (ANA)
https://www.gov.br/ana/pt-br/assuntos/noticias-e-eventos/noticias/estudo-aponta-que-enchentes-de-2024-foram-maior-desastre-natural-da-historia-do-rs-e-sugere-caminhos-para-futuro-com-eventos-extremos-mais-frequentes - Публикације Националне агенције за воде и основне санитарне услуге (ANA)
https://www.gov.br/ana/pt-br/centrais-de-conteudos/publicacoes - Социоекономски утицаји екстремних климатских догађаја 2024. у Рио Гранде до Сулу — Влада савезне државе Рио Гранде до Сул
https://estado.rs.gov.br/upload/arquivos/202504/relatorio-dee-impactos-socioeconomicos-dos-eventos-climaticos-extremos-de-2024-no-rio-grande-do-sul-uma-analise-apos-um-ano-do-desastre.pdf - Утицај поплава на производњу житарица у Рио Гранде до Сулу — IBGE / Singed Lab
https://www.ibge.gov.br/singedlab/dados-apoio-rs_impacto-enchentes.php - Панел агробизниса 2024 — утицај обилних киша у Рио Гранде до Сулу — Влада савезне државе Рио Гранде до Сул
https://expointer.rs.gov.br/painel-do-agronegocio-2024-analisa-impacto-das-chuvas-severas-no-rio-grande-do-sul - Подручје директно погођено природним катастрофама које су се догодиле у Рио Гранде до Сулу у мају 2024. — Географски билтен Рио Гранде до Сула
https://revistas.planejamento.rs.gov.br/index.php/boletim-geografico-rs/article/view/4637 - Анализа екстремног падавинског догађаја у новембру 2024. и његових утицаја у Жагуарауну, Рио Гранде до Сул — Географски билтен Рио Гранде до Сула
https://revistas.planejamento.rs.gov.br/index.php/boletim-geografico-rs/article/view/4601 - Посебно истраживање о поплавама 2024. у Рио Гранде до Сулу (PEERS) — IBGE
https://www.ibge.gov.br/peers/ - Посебно истраживање о поплавама 2024. у Рио Гранде до Сулу — публикација и резултати — IBGE
https://www.ibge.gov.br/estatisticas/multidominio/meio-ambiente/47278-pesquisa-especial-sobre-as-enchentes-de-2024-no-rio-grande-do-sul.html?lang=pt-BR - Ел Нињо 2026–27 — могући утицаји на Рио Гранде до Сул — Cemaden / Министарство науке, технологије и иновација
https://www.gov.br/cemaden/pt-br/cemaden-lidera-elaboracao-de-nota-tecnica-sobre-possiveis-impactos-do-el-nino-2026-27-no-rs - Хидрометеоролошки билтен Санта Катарине — Секретаријат за животну средину и зелену економију Санта Катарине
https://www.semae.sc.gov.br/secretaria-do-meio-ambiente-e-economia-verde-de-sc-divulga-o-1o-boletim-hidrometeorologico-de-2025/ - Социоекономски ефекти суше на пољопривредну и сточарску производњу Санта Катарине — Epagri/Cepa
https://cepa.epagri.sc.gov.br/index.php/efeitos-socioeconomicos-da-estiagem-e-da-pandemia-do-novo-coronavirus-sobre-a-producao-agropecuaria-de-santa-catarina/
