„Oni koji mogu — deluju, a oni koji ne mogu i zbog toga pate — pišu.“
Vilijam Fokner
Analiza političke stvarnosti naše zemlje često zahteva udaljavanje od sadašnjeg trenutka radi što je moguće trezvenijeg posmatranja događaja i traženja neophodne ravnoteže, kako nas ne bi ponela ogorčenost, već da celokupnu sliku sagledamo „iz ptičje perspektive“. Danas se nalazimo pred složenim i istorijskim trenutkom koji upravo zahteva takav, staložen pogled. Dolazak Keiko Fuhimori na mesto predsednice predstavlja zakonit čin potvrđen od strane naših institucija, ali je istovremeno opterećen senkom dubokog društvenog raskola i očigledne krize legitimiteta, koja će usmeriti tok narednih godina.
Izborni rezultati pokazuju geografski duboko polarizovanu zemlju. Mada su joj glasovi iz inostranstva doneli prednost od nešto više od 81.000 glasova i omogućili da preokrene ukupan nacionalni rezultat sa konačnom razlikom od oko 50.000 glasova, unutrašnja izborna karta priča drugačiju priču. Izabrana predsednica ubedljivo je poražena u velikoj većini regiona i okruga u planinskim i prašumskim delovima Perua. Najveće pitanje koje se nameće jeste kako će uspeti da upravlja zemljom u kojoj se većina regiona ne oseća predstavljenim njenom ponudom.
Ova izuzetno tesna pobeda ostvarena je posle milionske kampanje, jednoglasno podržane od tradicionalnih medija. Ta medijska pristrasnost nije ostala neprimećenom; i sami posmatrači Evropske unije ukazali su na izraženo podupiranje njene kandidature i na upotrebu stare strategije širenja straha kako bi se diskreditovao politički protivnik.
Ipak, prvi signali izazivaju opravdane sumnje odnosno pravca kojim će krenuti nova izvršna vlast. Sastav koji se počinje nazirati za preuzimanje poluga upravljanja državom čine stručnjaci i činovnici koji su tesno sarađivali s odlazećom vlašću, što, izgleda, potvrđuje utisak da se stvarna politička moć već duže vreme nalazila u rukama zakonodavne vlasti. Uz to dolaze i simbolični gestovi, kao i sporne odluke u organizaciji primopredaje vlasti, pri čemu se posebno ističe prisustvo ličnosti blisko povezanih sa najužim krugom vlasti iz devedesetih godina prošlog veka. Za međunarodne posmatrače ovakva institucionalna dešavanja teško su razumljiva i stavljaju zemlju u veoma nepovoljan položaj pred svetskom javnošću.
Put pred nama čini se trnovitim. Odlazeći Kongres zaokružuje svoj mandat usvajanjem veoma spornih reformi, poput zakona koji se odnose na zločine protiv čovečnosti, što ozbiljno dovodi u pitanje težnje peruanske države da se priključi uglednim međunarodnim organizacijama kao što je OECD. Postoji realna opasnost da zemlja ponovo upadne u već znanu spiralu nestabilnosti, društvenih protesta i represivnih odgovora vlasti, čime bismo izgubili dragoceno vreme neophodno za nacionalni razvoj.
Kao demokrata, osećam građansku obavezu da prihvatim zakone svoje zemlje i izborni rezultat koji su nadležne izborne institucije potvrdile, ma kolike sumnje izazivali procesi glasanja u inostranstvu ili neprozirnost korišćenog softvera. Želeti dobro Peruu podrazumeva i očekivati duboko popravljanje ponašanja onoga ko preuzima vlast. Ipak, sumnja je opravdana. Teško je poverovati u državnički preobražaj kada su porodična i politička prošlost izabrane predsednice obeležene razgradnjom institucija, nasleđenim pranjem novca i najvažnijim izvoznim ekonomskim modelom usklađenim sa spoljnim interesima, poput „Štita Amerikā“.
Sa svih ovih razloga, ovaj prostor će napraviti kratku počivku u trajanju od mesec-dva. To nije oproštaj, već neophodan predah kako bismo se ogradili od prvih poteza i imenovanja nove vlade, njihove posledice ocenili sa više analitičke hladnokrvnosti i, usput, ispunili neke lične obaveze i iskoristili vreme za odmor.
Uprkos svim protivrečnostima naše istorije i boli koju izaziva opstanak starih političkih praksi, naša posvećenost sudbini otadžbine ostaje nepokolebljiva. Pred nama je Dan nezavisnosti, koji bi trebalo da nas podstakne na duboko razmišljanje o tome kakvu zemlju želimo da izgradimo. Svima vam želim srećan 28. jul i srećne nacionalne praznike. Uskoro ćemo se vratiti ovom analitičkom prostoru sa svojstvenim nam optimizmom i čvrstinom.
Izvor: Visión al Futuro
