Иако су деценијама односи Мексика и афричких држава били обележени уздржаношћу и спорадичним контактима, последње године донеле су дубок и системски заокрет у дипломатији ове латиноамеричке државе. Од историјског уставног признања афромексичких заједница 2019. године, преко ширења мреже амбасада, па све до активне улоге у форуму CELAC–Африка, Мексико настоји да трансформише своју спољну политику кроз виђење „Глобалног југа”.
О институционализацији овог дијалога, стратешком партнерству са Јужноафричком Републиком и плановима владе Клаудије Шејнбаум за период до 2030. године, разговарамо са Рикардом Домингезом Гвадарамом, истраживачем са Националног аутономног универзитета Мексика (UNAM) на латиноамеричким студијама.
— Какву видљивост има форум CELAC–Африка у Мексику? Да ли се о њему говори у медијима или међу стручњацима?
Мексичка штампа је посветила веома мало пажње недавном форуму CELAC–Африка, који је одржан у оквиру X Самита председника и шефова држава Заједнице латиноамеричких и карипских држава (CELAC), одржаног у Боготи, у Колумбији, 21. марта.
Највише пажње овај догађај изазвао је међу академицима и стручњацима за афричку стварност. Универзитети и истраживачки центри у Мексику објавили су одређене коментаре и припремају академске скупове поводом ове теме.
Овакав став мексичке штампе не изненађује ако се узме у обзир да су у недавној прошлости односи Мексика са 54 земље Африке били удаљени и веома спорадични.
Ипак, током владе председника Андреса Мануела Лопеза Обрадора (2018-2024) влада Мексика је поставила циљ да унапреди односе сарадње, политичког разумевања и пријатељства с афричким земљама.
Влада Мексика је 9. августа 2019. године званично признала афромексичке народе и заједнице као део мултикултуралног састава нације, путем допуне члана 2. Устава Сједињених Мексичких Држава. Овом допуном јамче се права приближно 2,5 милиона људи који се изјашњавају као Афромексиканци, црнци или афропотомци, што представља 2,04% укупне популације.
У 2023. години, мексичка влада је отворила нове амбасаде у Алжиру, Египту, Етиопији, Гани, Кенији, Мароку, Нигерији и Јужноафричкој Републици и осмислила стратешко партнерство с одређеним афричким земљама. Посебно се Јужноафричка Република профилисала као главни партнер Мексика и саговорник за цео афрички континент. Управо су 2023. године Јужноафричка Република и Мексико обележиле 30 година дипломатских односа.
Односи између Мексика и афричких земаља су релативно нови, те су стога прошли кроз спори процес прожимања, међусобног упознавања и одређивања заједничких интереса. Влада председнице Клаудије Шејнбаум наставила је спољну политику према Африци, а интерес Мексика за тешње везе је обновљен и продубљен. Ови циљеви су сада садржани како у Националном плану развоја 2024-2030, тако и у Секторском програму Секретаријата за спољне послове (SRE).
— Постоји ли мишљење да је Мексико заинтересован за јачање својих веза с Африком, или приоритет и даље остаје искључиво на Сједињеним Државама?
У садашњој влади Мексика, односи с Африком су појачани у следећим областима:
- Визија „Глобалног југа“: Мексико тежи консолидацији заједничке агенде с Африком ради реформе међународне финансијске архитектуре и јачања мултилатерализма, позиционирајући се као мост између Латинске Америке и афричког континента.
- Институционално јачање: Секретаријат за спољне послове (SRE) користи своју мрежу од осам амбасада као центре за политичку и економску промоцију.
- Односи с Афричком унијом (АУ): 2025. године навршило се 20 година од кад Мексико има статус сталног посматрача при Афричкој унији. Успостављена је обавеза обнове сарадње у областима од заједничког интереса, уз пригодне комеморативне активности (према информацијама Секретаријата за спољне послове).
— Верује ли се да ове платформе заиста могу отворити нова тржишта и пословне могућности, или је реч пре свега о формалној дипломатији?
Спољна политика Мексика према Африци за период 2025-2030, сагласно SRE, тежи јачању дипломатских и економских веза, као и сарадњи са нагласком на релацију „Југ–Југ“. Првенствена пажња посвећује се уразноличавању, политичком дијалогу те укључивању дијаспоре, с посебним нагласком на догађаје попут „Недеље Африке 2025“ и односе с Афричком унијом.
Кључне тачке односа Мексико–Африка (2025–2030):
- Диверзификација и сарадња: SRE подстиче политичко и економско приближавање, што се потврђује активним учешћем на Форуму на високом нивоу CELAC-Африка.
- „Недеља Африке 2025“: Мексико спроводи активности како би учинио видљивим заједничку стварност и изазове, те подстакао техничку и културну сарадњу.
- Дипломатско присуство: С амбасадама у Алжиру, Египту, Етиопији, Гани, Кенији, Мароку, Нигерији и Јужноафричкој Републици, Мексико има чврсту базу на континенту.
- Односи с Афричком унијом: Седиште у Етиопији остаје кључно за дијалог с Афричком унијом.
- Заједнички интереси: Мексико јача везе ради решавања глобалних изазова, социјалне правде и мира, са посебним нагласком на размену техничких искустава, као што је управљање пољопривредним ресурсима.
Коначно, спољна политика Мексика је у широкој сагласности са циљевима које је CELAC поставио са групом афричких земаља, што се може видети у заједничкој декларацији проистеклој са састанка недавно одржаног у Боготи. Како се наводи у Билтену за штампу Министарства спољних послова Колумбије, овај форум „представља тачку консолидације и конкретан корак ка институционализацији међурегионалног дијалога, као и стварање одрживих механизама политичке, економске, академске и културне сарадње“.
