Еквадор се суочава са једном од најсложенијих политичких и безбедносних криза последњих година. Насиље, раст организованог криминала и дубоке политичке поделе довели су до наглог пада подршке председнику Данијелу Нобои. Према мишљењу економисте и консултанта Педра Пабла Хихона, садашња власт све више губи легитимитет, док се у јавности отвара питање могућег покретања механизма опозива председничког мандата.
Које ће кључне одлуке одредити политички курс администрације и владе Данијела Нобое током 2026. године у вези са будућим изборима?
Политички курс владе председника Данијела Нобое за 2026. годину јасно је усмерен ка уставном поступку опозива мандата, што је право бирача зајемчено Уставом Еквадора. Анкете показују незадовољство Нобоиним управљањем на нивоу од око шездесет пет одсто (65%), према подацима компаније Maluk Research.
Сектори попут здравства, образовања, економије, запошљавања и пољопривреде су потпуно занемарени и суочени с озбиљним резовима у државном буџету(PGE) за 2026. годину. Безбедност и борба против организованог криминала представљају област у којој власти не знају како да делују; примењују се само привремене мере попут ванредних стања и полицијског часа, што не решава проблем. Напротив, стиче се утисак да постоји мрачни савез између владе и организованог криминала који омогућава наставак криминалних радњи.
Шта је, по Вашем мишљењу, био главни разлог пада поверења и рејтинга председника Нобое и његове администрације (криза јавне безбедности и пораст криминала; пораз на референдуму у новембру 2025; хапшење градоначелника Гвајакила и сукоби са опозицијом; криза система контроле и равнотеже између грана власти; неповерење заједница за људска права, новинара и локалних заједница; оцена ефикасности испуњавања изборних обећања из априла 2025)?
Разлози пада популарности председника Данијела Нобое су бројни, али бих издвојио следеће:
- Озбиљна криза јавне безбедности: насиље и организовани криминал измакли су контроли; присутне су отмице предузетника и обичних грађана; изнуде (тзв. „вакцине“) у свим врстама предузетништва, па чак и од појединаца, снажно погађају не само економију већ и друштвено ткиво.
- Прогон политичких противника: још један разлог губитка кредибилитета владе Нобое. По узору на најтврђе диктатуре, спроводе се незаконити претреси канцеларија политичких организација и кућа политичких актера, као у случају адвокатице Луизе Гонзалес, бивше кандидаткиње за председницу Републике, или у случају Акилеса Алвареса, градоначелника Гвајакила (који је у тренутку интервјуа већ 25 дана у притвору). Поред тога, неколико чланова Националне скупштине из опозиције суочено је са претресима и санкцијама.
- Напади на медије и јавно мњење: влада Нобое покренула је прогон и нападе на слободномислеће медије и коментаторе, означавајући их као противнике. Дигитални медији куповани су новцем сумњивог порекла, док су штампани медији, попут листа Diario Expreso, изложени притисцима и прогону преко установа покорних садашњој власти, као што је Надзорништво за компаније (Superintendencia de Compañías).
- Још један фактор пада популарности јесте објава међународне новинске агенције EFE поводом изјава извесног „Пипа“, у вези с убиством председничког кандидата Фернанда Виљависенсија, у којима се отворено помиње председник Нобоа (в. овде: Еквадор: нарко-барон Пипо оптужује председника Данијела Нобоу да је наредио убиство Фернанда Виљависенсија).
Како оцењујете став посматрача да се догађаји у Еквадору у великој мери одвијају у правцу ескалације који одражава сложено и конфликтно деловање између владе и опозиције, подижући улоге у борби за контролу политичке агенде, као и реакцију интересних група и притисак услед кризе управљања приликом доношења политичких одлука?
У сценарију ескалације и конфликта Нобоине владе, која се не усредсређује на борбу против наднационалног организованог криминала већ на опозиционе политичаре и лидере јавног мњења — који су неопходна политичка противтежа за анализу — као непосредна последица јављају се криза управљања и политичка нестабилност, што нагриза његову владу.
Иако има парламентарну већину, Нобоа је предложио законе који иду против друштвеног ткива, природе и економског развоја, дајући предност сопственим финансијским интересима и интересима свог блиског круга; понашајући се као свака корумпирана диктатура.
