„Фрида и Дијего: Последњи сан“ бави се односом мексичких уметника и гради мостове између сценских и визуелних уметности у Њујорку.
Музеј модерне уметности у Њујорку (MoMA) истражује „последњи сан“ Фриде Кало и Дијега Ривере у оквиру изложбе која повезује сценске и визуелне уметности у сарадњи са Метрополитен опером.
Дело ће премијерно бити изведено 14. маја у престижној Мет опери, са либретом Нила Круза и музиком Габријеле Лене Франк, а главне улоге тумаче Изабел Леонард и Карлос Алварез.
„Када смо сазнали да Мет опера припрема дело о Фриди Кало и Дијегу Ривери, помислили смо да је то добар тренутак за сарадњу између две институције“ — објашњава новинарима Беверли Адамс, кустоскиња латиноамеричке уметности у МоМА.
У оперској поставци, Ривера призива Кало током Дана мртвих како би је вратио у живот — позив који сликарка, преминула 1954. године, одбија.
Макета позоришта на улазу у изложбу дочарава како ће ова прича оживети: Фрида, испред плавог кревета који надзиру два костура, посматрана је од стране Дијега са дрвене конструкције, док у позадини велико црвено дрво обликује сцену.
Мост између сценских и визуелних уметности
Музеј урања посетиоца у позоришни амбијент и води га ка центру сале, где црвено дрво пролази кроз уски плави кревет и шири своје гране преко огледала које виси са плафона.
„Ово је тотем наше сале, са огледалом изнад тог искривљеног, стешњеног елемента, примораног да остане у кавезу у доњем делу, а који се ослобађа ка небу“ — каже медијима Џон Баузор, сценограф и судизајнер костима опере.
Дрво је кључни елемент у више дела Кало, као што је „Дрво наде, остани јако“, које се налази на зиду близу конструкције. У овом делу, уметница приказује себе како седи на столици у традиционалној теуанској ношњи, са сузама у очима.
Иза ње, друга Фрида лежи на болничким колицима, показујући посматрачу крв која тече низ њена гола леђа. У сали су изложена и дела „Моји баке и дедови, моји родитељи и ја“, интерпретација породичног стабла у којој је Фрида приказана као зигот, заметак и девојчица, као и „Фуланг-Чанг и ја“, „Портрет са кратком косом“ и „Аутопортрет на граници између Мексика и Сједињених Држава“.
Од Ривере ће бити изложено преко двадесет радова, углавном скица намењених костимима балета H.P. („Horsepower“) и његовој сценографији, као и велики мурал на којем приказује револуционарног вођу Емилијана Запату како држи мачету за шећерну трску, обучен у белу сељачку одећу.
Веза са мексичком културом
Приликом осмишљавања изложбе, њени аутори посветили су се традиционалној култури Мексика коју је овај пар приказивао у својој уметности.
„Веза са мексичком народном културом била је веома важна за Кало и Риверу, који су пажљиво посматрали домородачке традиције и у својим делима истицали оно изворно мексиканско“ — наглашава Адамсова.
Ова идеја је видљива у делу „Фестивал цвећа: празник Свете Аните“, где Ривера живим бојама приказује ову мексичку свечаност. Опера на сличан начин ступа у дијалог са пореклом уметника, па су у костимима видљиви везови које су израдиле занатлијке из Оахаке и других мексичких региона.
„Фрида и Дијего: последњи сан“ ће у мају проширити идеје изложбе, идући „корак даље“ у ширењу наслеђа Кало и Ривере и служећи као симбол уметничког и културног наслеђа које су оставили, истиче Адамсова.
Извор: EL TIEMPO
